- Sputnik Србија, 1920, 24.01.2022
КУЛТУРА
Рубрика која прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.

Да је Том Хенкс гледао „Неразумевалицу“ његов би Форест Гамп био много уверљивији

© Фото : ПромоФилм "Неразумевалица"
Филм Неразумевалица - Sputnik Србија, 1920, 30.03.2022
Пратите нас
Филм „Неразумевалица“ који се бави проблемима деце и особа са сметњама у развоју имаће премијеру 17. априла у Комбанк дворани. У овој бајци која покушава да осветли изазове са којима се свакодневно суочавају, глумци су управо деца са сметњама у развоју.
Спутњик и РТ - цензура  - Sputnik Србија
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

После мјузикла „Неразумевалица“ који је неколико пута изведен у Србији и региону, екипа из удружења „Свитац“ кренула је корак даље и, према истоименој причи, снимила другометражни играни филму у којем игра преко четрдесеторо деце од којих су тридесет и троје са сметањама у развоју. Ауторка овог пројекта, Ксенија Мирковић, за Спутњик открива који се све проблеми и неразумевања крију иза бајковите „Неразумевалице“.

Да ли је „Форест Гамп“ могао да буде уверљивији

„Ако сте гледали било који филм у којем професионални глумац игра особу са сметњама, рецимо када Том Хенкс тумачи улогу Фореста Гампа, видите да је много грешака, јер нико не може у потпуности да представи како тај проблем заиста изгледа. Ми смо пробали да обрнемо ситуацију тако да овде деца са сметњама глуме нас“, каже Ксенија Мирковић.
Радња филма смештена је у имагинарној земљи Унији, којом влада Мудрожица – чаробница Земље. Она је распоредила своје моћи својим становницима: Ураганополцима, Ватроношама, Водоплавама, Тврдостенцима, Сивопесцима и Листодржцима, да би стално живели у миру, али њена снага почиње да слаби. Да би открили шта се дешава, два мага Маглист и Маглуст шаљу своје помоћнике у све делове Унија и проналазе „неразумевалицу“.
© Фото : ПромоФилм "Неразумевалица"
Филм Неразумевалица - Sputnik Србија, 1920, 30.03.2022
Неразумевање као главни проблем деце са аутизмом и другим поремећајима у развоју, ауторка је истакла кроз причу о два мага који праве „неразумевалицу“, а која илуструје како ова деца и људи разумевају стварност.
„Ова деца понекад имају изненадне реакције, вриште, писну када не треба, а њиховим је родитељима већ доста тога да буду окарактерисана као неваспитана. Дакле, ово је више прича за нас, прича о томе шта се дешава када нешто не разумете и то за цео живот“.

Ми на њихов Марс нећемо, они су дошли на нашу Земљу

Она додаје да су деца глумци, упркос проблемима са којима се суочавају, уиграна екипа. До сада су урадили чак неколико инклузивних мјузикла, видео туторијала и ТВ емисија.
„Они воле камеру, видели су резултат снимања, доживели су аплауз. Они се сами боре против својих проблема, врућина, јаког светла, звука и онда постаје јасно да они не морају да иду у сензорне собе да би се смирили. Ми на њихов Марс нећемо, они су дошли на нашу Земљу. Дакле, они су се прилагодили нашим условима снимања, не ми њиховим и то је велики помак. Доказали смо себи, доказали смо родитељима, доказаћемо и широј јавности и стручњацима да сензорни проблеми могу донекле да се савладају“, категорична је ауторка „Неразумевалице“.
© Фото : ПромоФилм "Неразумевалица"
Филм Неразумевалица - Sputnik Србија, 1920, 30.03.2022

„Неразумевалица“ помера границе инклузије

Она додаје да тридесет троје глумаца са проблемом игра у овом филму, и да је жеља аутора овог дела била – да буду видљиви.
„Могли смо да снимимо тридесет и три документарна филма и то би биле тужне приче које би публика одгледала и одмах потом заборавила. Када кажемо да они треба да буду видљиви, значи да они треба да буду практично видљиви, али и да буду видљиви конкретни примери добре праксе у инклузији. Где сте видели у Србији или у региону да тридесеторо деце ометене у развоју учествује у играном филму. То помера границу инклузије, успталом инклузија и значи укљученост“, каже Ксенија Мирковић.
Према њеном мишљењу, инклузија би требало да почиње по завршетку школовања, али у Србији она ту стаје.
„Ми смо овај филм, између осталог, направили како бисмо скренули пажњу да инклузија мора постојати и после образовног система, да људе са инвалидитетом морамо укључиту у све културне и друштвене делатности како би постали практично видљиви“.
© Фото : ПромоФилм "Неразумевалица"
Филм Неразумевалица - Sputnik Србија, 1920, 30.03.2022

Дијагноза – па шта?

Да би побољшали њихов живот и ситуацију, терапија, каже ауторка филма, почиње од родитеља.
„На дијагнозу морамо да гледамо са реченицом – па шта? То није крај света, са тим се живи. Друга ствар је направити друштво које зна да ради с њима, које зна како да им приђе, да им се обрати“.
Она сматра да деца и особе са инвалидитетом не треба да буду у фокусу јавности само када се обележава светски дан њиховог инвалидитета.
„Не треба да их се сетимо само 21. марта који је Дан Дауновог синдрома, или 2. априла када се обележава Дан аутизма. Тих дана они се појаве у неком јутарњем програму, испричају се тужне животне приче и на њих се до следеће године заборави. Отуда је овај филм неопходан јер је највидљивија ствар, а ми планирамо да га пошаљемо на фестивале и емитујемо на телевизији“, открива редитељка филма.
Не само што се бави проблемима деце са сметањам у развоју, „Неразумевалица“ је филм за децу, публику која је запостављена, ако изузмемо последњи филм Радивоја Андрића „Лето када сам научила да летим“.
© Фото : ПромоФилм "Неразумевалица"
Филм Неразумевалица - Sputnik Србија, 1920, 30.03.2022
На питање какве реакције очекује, наша саговорница каже:
„Ово је први филм оваквог типа и наш први филм. Излазимо с њим 17. априла и тада ћемо открити колико је публика заинтересована да гледа дечији филм у коме су глумци клинци и особе са инвалидитетом. Надамо се да ћемо успети да порушимо стереотипе, да померимо границе и освестимо велики број људи“.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала