https://sputnikportal.rs/20220331/mocne-sile-naucnici-resili-tajnu-kretanja-kapi-kise-po-vetrobranskom-staklu-1135710074.html
Моћне силе: Научници решили тајну кретања капи кише по ветробранском стаклу
Моћне силе: Научници решили тајну кретања капи кише по ветробранском стаклу
Sputnik Србија
Да ли сте некада фасцинирано посматрали „трку“ капи кише на стаклу аутомобила? У чему је тајна њиховог кретања? 31.03.2022, Sputnik Србија
2022-03-31T08:04+0200
2022-03-31T08:04+0200
2022-03-31T08:05+0200
наука и технологија
магазин
изуми и открића
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/03/16/1135710326_0:100:1921:1180_1920x0_80_0_0_a3e4be1e894904157294de233134ddcb.jpg
„Када аутомобил јури по киши, неке капи воде клизе уз стакло, друге надоле, поједине лево или десно, а неке као да су залеђене у месту. Хипнотишуће, зар не?“, пита истраживач механике флуида Сангион Ли са Универзитета Минесота у Минеаполису.Сангион Ли и Алиреза Хушингинеџад, истраживач механике флуида на Универзитету Корнел, користиле су математичке једначине за описивање сила које делују на капи кише. Њихова студија је одмах открила неколико фактора који одређују понашање капљица.Капи кише на косом ветробранском стаклу аутомобила у покрету истовремено трпе и гравитацију и силу ветра. Према истраживачима, правац кретања кишне капи зависи од њене величине.Када су капи кише велике, гравитација побеђује, повлачећи капи надоле. На мање капљице више утиче ветар који их гура уз стакло. Капљице средње величине остају непокретне јер су силе које делују на њих уравнотежене.На понашање кишних капи утичу и други фактори. Како се брзина возила, а самим тим и брзина ветра, повећава, веће капи кише се гурају „у“ ветробранско стакло.Смањење брзине возила има супротан ефекат. Ако се ауто креће споро, неће бити довољно ветра да би капи „пузале“ нагоре.Да би поједноставили своје прорачуне, истраживачи су проучавали идеализовану верзију кишних капи засновану на само два мерења. То значи да се резултати неће савршено поклопити са сваком капи кише, каже Ли, али ипак могу да дају општу представу о њиховом кретању, пише „Национална географија“.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
магазин, изуми и открића
Моћне силе: Научници решили тајну кретања капи кише по ветробранском стаклу
08:04 31.03.2022 (Освежено: 08:05 31.03.2022) Да ли сте некада фасцинирано посматрали „трку“ капи кише на стаклу аутомобила? У чему је тајна њиховог кретања?
„Када аутомобил јури по киши, неке капи воде клизе уз стакло, друге надоле, поједине лево или десно, а неке као да су залеђене у месту. Хипнотишуће, зар не?“, пита истраживач механике флуида Сангион Ли са Универзитета Минесота у Минеаполису.
Сангион Ли и Алиреза Хушингинеџад, истраживач механике флуида на Универзитету Корнел, користиле су математичке једначине за описивање сила које делују на капи кише. Њихова студија је одмах открила неколико фактора који одређују понашање капљица.
Капи кише на косом ветробранском стаклу аутомобила у покрету истовремено трпе и гравитацију и силу ветра. Према истраживачима, правац кретања кишне капи зависи од њене величине.
Када су капи кише велике, гравитација побеђује, повлачећи капи надоле. На мање капљице више утиче ветар који их гура уз стакло. Капљице средње величине остају непокретне јер су силе које делују на њих уравнотежене.
На понашање кишних капи утичу и други фактори. Како се брзина возила, а самим тим и брзина ветра, повећава, веће капи кише се гурају „у“ ветробранско стакло.
Смањење брзине возила има супротан ефекат. Ако се ауто креће споро, неће бити довољно ветра да би капи „пузале“ нагоре.
Да би поједноставили своје прорачуне, истраживачи су проучавали идеализовану верзију кишних капи засновану на само два мерења. То значи да се резултати неће савршено поклопити са сваком капи кише, каже Ли, али ипак могу да дају општу представу о њиховом кретању,
пише „Национална географија“.
