Чудно откриће супернове у свемиру: Експлозија звезде на „погрешан“ начин /видео, фото/
Пратите нас
Снажан ударни талас који се креће кроз облак гаса настао после ескплозивне смрти звезде има чудну карактеристику – његов део се креће у „погрешном“ правцу, наводи нова научна студија.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Научници су открили да делови ударног таласа, насталог због експлозије супернове, имају различито убрзање, док се један његов део креће ка средишту експлозије, уместо ка спољашњости, што је названо „обрнути удар“.
Једна од најближих Земљи
Касиопеја А је небула, односно облак гаса који је остао после супернове у сазвежђу Касиопеја, удаљеном око 11.000 светлосних година од Земље, што је један од најближих остатака супернове.
Небула, која је широка око 16 светлосних година, сачињена је од гаса, углавном водоника, који је избачен пред и током експлозије која је уништила звезду. Ударни талас, настао током експлозије, и даље се креће кроз гас и теоретска израчунавања наводе да би требало да се креће једнаком брзином. Међутим, научници су открили да то није случај.
Касиопеја А снимљена телескопом Хабл
„Већ дуго времена сумњамо да се нешто чудно дешава са Касиопејом А“, рекао је Јако Винк, астроном са Универзитета Амстердам, један од аутора студије која треба да буде објављена у „Астрофизичком журналу“.
Претходна истраживања показала су да је унутрашње кретање у небули хаотично и да би западни део ударног таласа могао да се креће у погрешном правцу, објашњава Винк за „Лајвсајенс“.
Кретање ударног таласа у „погрешном смеру“
Новим истраживањем, научници су испитивали кретање ударног таласа користећи рендгенске снимке које је начинио телескоп НАСА орбитирајући око Земље. Подаци, прикупљени током 19 година, потврдили су да се западни регион ударног таласа креће у супротном правцу од остатка, односно ка унутрашњости извора експлозије.
Међутим, открили су нешто што још више изненађује – делови истог тог региона и даље убрзавају удаљавајући се од епицентра, на исти начин као и остатак ударног таласа.
Тренутна просечна брзина ширења гаса у Касиопеји А је око 21,6 милиона километара на сат, што га чини једним од најбржих ударних таласа икада примећених у остацима супернове, каже Винк.
Разлог томе је што су остаци те супернове млади, светлост са Касиопеје А стигла је на Земљу тек 1970. Године. Међутим, током времена, ударни таласе губе убрзање и успоравају.
Касиопеја А састоји се од два главна појаса гаса који се шире, спољашњег и унутрашњег. Та два појаса су две половине истог ударног таласа, и кроз већину небуле унутрашњи и спољашњи појас крећу се истом брзином и у истом смеру. Међутим, у западном појасу, два појаса се крећу у супротним правцима: спољашњи ка напоље, а унутрашњи ка епицентру експлозије, месту где је била звезда.
„Обрнути удар“ и разлика у брзини
„Обрнути удар“ креће се брзином од око 6,9 милиона километара на сат, што је трећина просечне брзине остатка таласа. Та разлика у брзини посебно је изненадила научнике. Они су очекивали да се спољашњи појас креће брзином која опада у поређењу са остатком таласа, међутим, открили су да он има веће убрзање од других региона ударног таласа.
Необично ширење у западном региону Касиопеје А не слаже се са теоретским моделима супернова и сугерише да се нешто догодило ударном таласу после звездане експлозије, каже Винк.
Научници сматрају да је највероватније објашњење како се ударни талас супернове сударио са неким другим појасом гаса насталим од друге експлозије звезде. Приликом тог судара, ударни талас је успорио и створио се притисак који је погурао унутрашњи појас на супротну страну, сматрају научници. Винк додаје да је ударни талас можда успео да се пробије кроз блокаду и поново почне да убрзава.
„То би објаснило и кретање ка унутрашњости дела ударног таласа, али и убрзавање спољашњег појаса“, каже Винк.
Научници верују и да би јединствен начин на који је оригинална звезда експлодирала могао да буде објашњење необичности у Касиопеји А. Касиопеја А је резултат супернове тип 2б, у којој масивна звезда експлодира пошто је готово потпуно „ољуштила“ своје спољашње слојеве.
„Рендгенски снимци сугеришу да је звезда која је експлодирала имала масу четири до шест пута већу од нашег Сунца у тренутку експлозије. Међутим, она је била 18 пута већа од нашег Сунца када је рођена. То значи да је изгубила две трећине своје масе, највише водоника, пре експлозије. Ударни талас се можда „срео“ баш са тим гасом“, објашњава Винк.
Научници су раније изнели теорију да је губитак те масе био последица тога што се радило о систему две звезде, у ком је једна звезда експлодирала пре Касиопеје А.
Међутим, научници који стоје иза нове студије нису убеђени у ту теорију.
„Проблем је што нисмо нашли никакве остатке те могуће друге звезде“, каже Винк.
.jpg){kind=link}