00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:00
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
07:00
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
17:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
ВЕСТИ (реприза)
Да ли су европски лидери спремни да се повинују новом америчком председнику?
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Да ли ће недељни избори означити прекретницу за Мађарску

© REUTERS / Bernadett SzaboПремијер Мађарске Виктор Орбан
Премијер Мађарске Виктор Орбан  - Sputnik Србија, 1920, 01.04.2022
Пратите нас
Лидер мађарске партије „Фидес“ Виктор Орбан покушаће да у недељу, 3. априла, на парламентарним изборима освоји четврти премијерски мандат, а на „црту“ му излази коалиција од шест опозиционих странака – „Уједињени за Мађарску” које предводи Петер Марк-Зај. Питање је да ли ће ови избори означити прекретницу на мађарској политичкој сцени?
Према оцени Душана Пророковића са Факултета за дипломатију и безбедност, у последње три недеље све се променило у односу на истраживања јавног мњења која су спроведена током јануара.
На то је, каже, очигледно утицао овакав расплет у Украјини, па је за разлику од периода са почетка године када су Орбанова листа и опозициона коалиција биле изједначене у истраживањима, сада се види извесна предност Виктора Орбана.

Избори - прекретница на политичкој сцени или не

Како сада ствари стоје, указује наш саговорник, две најважније листе - Орбанова и коалиције коју предводи Петер Марки-Зај узеће у збиру између 85 и 90 посто гласова.
„Долази до хомогенизације на обе стране што ће вероватно потопити све ове мање странке и оставити их ван парламента. Коалиција „Уједињени за Мађарску” је имала другачији приступ у кампањи у јануару – пуно су говорили о корупцији и у том контексту посебно су отворена питања везана за кинеске инвестиције у Мађарској, а Марки-Зај је чак између редова најавио да може доћи до раскидања одређених уговора, попут оног везаног за пругу Београд - Будимпешта који је од стране Орбанове владе проглашен тајним. Међутим, од ових дешавања у Украјини фокус се са Кине и кинеских инвестиција пребацио на Русију, руску војну операцију и судбину Украјине, што много више одговара Орбану”, напомиње Пророковић.
Ту се не ради, додаје, само о слању оружја Украјини или дозвољавању евентуалних прелета НАТО авионима, већ је реч и о положају мађарске мањине у Украјини, будући да су Мађари имали низ притужби тим поводом претходних година - говорило се да су им угрожена нека људска права и слободе, као и да се њихов статус у континуитету погоршава од 2014. године.
„Ту је такође и питање енергетске безбедности Мађарске јер је ова земља Балканским током везана за руски гас и руске енергенте. Такође, Мађарска је ушла у велики пројекат реконструкције своје нуклеарне електране заједно са једном руском државном компанијом, тако да је врло компликовано за Мађаре, а уједно и штетно, да стају на становиште на ком је Европска унија или њене кључне чланице. То би их много коштало јер Мађарска данас гас плаћа пет пута јефтиније него на берзи, то би угрозило њихову економију и донело низ неприлика”, сматра Пророковић.
Како каже, мађарска опозиција стоји на становишту Европске уније, па као што су у кампањи употребљавали тај наратив о „лошим” кинеским инвестицијама, тако и сада прихватају овај наратив о „злим” Русима.
„Али Орбан врло вешто користи своју позицију да каже да би то произвело несагледиве последице, штетило мађарској економији, довело до раста цена и у крајњој линији - да би Мађарска била у много горој позицији него што је данас. Тако да је у том контексту Орбан стабилизовао свој рејтинг и искористио ову кризу да хомогенизује своје бирачко тело, па бих рекао да је ескалација украјинске кризе више наштетила мађарској опозицији”, примећује наш саговорник.

Куда иде Мађарска после 3. априла

У том смислу, каже Пророковић, Мађарска вероватно и после 3. априла остаје на путу на коме је сада:

„Да није било ескалације украјинске кризе резултат ових избора би вероватно био нешто другачији, али сада, судећи према свим анкетама, Орбан ће имати неку тесну већину у парламенту. Њему ће бити много теже него раније јер је до сада владао без јаке и организоване опозиције, а сада ће имати једну организовану групу у парламенту која ће помно пратити сваки његов корак. Али, судећи не само према порукама из предизборне кампање, него према свему ономе што је Орбан радио претходних година мислим да ће то личити на неку мултивекторску политику - покушај одржавања добрих односа са Кином и покушај одржавања неких односа са Русијом.”

Према његовом мишљењу, Мађарска мора да прати поједине одлуке ЕУ и НАТО, али нити ће их примењивати са пуно ентузијазма, нити ће неке од њих у потпуности примењивати.
„Дакле пазиће на своју енергетску безбедност и на питање односа са Москвом и то неће личити на, рецимо, одлуке које предузимају ове балтичке земље или скандинавске државе. Орбан ће покушати да одржи овај политички курс, али ће то бити све теже због притиска врло јаке опозиције у парламенту”, каже Пророковић.

Украјинско мешање у изборе

На питање како гледа на оптужбе мађарског министра спољних послова Петера Сијарта да украјинске власти покушавају да се мешају у предстојеће изборе, Пророковић каже да је та изјава пре свега за унутрашњу употребу и у контексту избора, иако видимо покушаје украјинских власти да се мешају у унутрашње послове или одлуке других држава:
„То чак видимо и на примеру Србије с обзиром на то да смо имали упозорење заменице премијера Украјине да Београд хоће да искористи украјинску кризу да би нешто зарадио, а све поводом одржавања редовног авио саобраћаја између Београда и Москве. Они су у доста незгодној ситуацији, осетљиви су на подршку Русији, док са друге стране осећају да у том политичком смислу иза себе имају ЕУ и НАТО па дозвољавају својим дипломатама или министрима да тако реагују”.
Њему је, каже, такав приступ власти у Кијеву потпуно разумљив јер они траже савезнике где год их могу наћи, а друга је ствар што некад у томе претерају па то испадне као очигледно мешање у унутрашње ствари независних држава.
„Сијарто је на то реаговао не само као званичник Орбанове партије, него и као министар спољних послова јер као што су Украјинци осетљиви, тако је и мађарска дипломатија врло осетљива када се њихова земља спомене у неком рђавом контексту. Они су и претходних година у низу ситуација реаговали врло јасно, одлучно и експресно”, закључује Душан Пророковић.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала