Може ли Јужна Осетија да се уједини са Северном — у оквиру Русије
© Sputnik / Ада Багаева
/ Пратите нас
Улазак Јужне Осетије у састав Русије је, како сматрају експерти, једини начин да се осигура безбедност и заштита те републике, како од Грузије, тако и од западних стратега који контролишу марионетске елите на постсовјетском простору. За становништво Јужне Осетије то је питање „живота и смрти“.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Предвиђа се да би улазак у састав Русије на референдуму могло да подржи скоро 100 одсто житеља Јужне Осетије, јер то становништво жели да се „врати кући“, баш као што је то урадио и Крим 2014. године.
Анатолиј Бибилов, председник те републике која се својевремено отцепила од Грузије, рекао је да је присаједињење Русији „вековни сан и стратешки циљ“ Јужне Осетије и најавио је референдум на којем ће њени грађани одлучивати о том питању.
Ако се то догоди, Русија би могла да добије нови регион или чак неколико, с обзиром да идеју о спровођењу референдума за прикључивању Русији разматрају и власти у Доњецку и Луганску, републикама чију је независност Москва признала прошлог месеца.
Припреме за референдум у Јужној Осетији, који ће се највероватније одржати у мају или јуну, почеће убрзо по завршетку председничких избора заказаних за 10. април.
Марија Котајева, шефица Државног комитета за информисање и штампу Јужне Осетије, истиче да би придруживање те републике Русији значило „стопостотну гаранцију безбедности“, посебно у светлу свих догађаја који се одигравају на простору бившег Совјетског Савеза.
„И посебно у условима када већ једанаесту годину на Женевским преговорима Јужна Осетија покушава да натера Тбилиси да потпише документ, којим ће се Грузија обавезати да више неће користити насиље над становништвом Јужне Осетије. Представници Грузије одбијају да потпишу тај документ и самим тим Јужна Осетија нема гаранције да неће уследити реваншизам и да Грузија неће поново напасти Јужну Осетију“, каже Котајева.
Ризици за Русију
Грузија сматра да су планови о референдуму и присаједињењу Русији „неприхватљиви“, док Кремљ наводи да никакве акције Москва није предузимала у том смеру.
Котејава, међутим, подсећа да се питање одржавања референдума о уједињењу са Северном Осетијом и присаједињењу Русији не покреће први пут. Последњи пут се о томе говорило 2017. године.
„Ти планови нису спроведени, иако су потписани и протоколи у којима је стајало да ће референдум бити одржан одмах после избора 2017. године. Али то се није догодило, јер нам је јасно да придруживање Русији није ствар једностране жеље Јужне Осетије. То су веома озбиљни ризици за Русију у очима светске заједнице и подразумева санкције и забране. Запад дуго није могао да опрости Русији мешање у рат 2008. године и осигуравање наше безбедности, а руско руководство је то тада скупо платило разним санкцијама. Стога се такве одлуке, наравно, не остварују само нашом жељом“, каже Котајева.
Присаједињење Русији – питање „живота и смрти“
Москва је признала суверенитет Јужне Осетије и Абхазије августа 2008. године после оружане агресије Грузије на ту републику. Пружила им је сву финансијску подршку и понудила руско држављанство њиховом становништву.
Котајева каже да је статус независне државе „романтичан и слободарски“, али да је та независност пуно коштала.
„Навикли смо на ту независност, али та независност има високу цену. Ако говоримо о очувању народа Осетије на југу, онда морам рећи да смо ми у опасности од изумирања. Наша нација данас, према званичном попису становништва, нема више од 50 хиљада људи. Та бројка се односи искључиво на Јужну Осетију, не говорим о укупном броју заједно са Осетинцима на северу“, каже Котајева.
Историјске везе Осетинаца са Русијом су дуге и јаке. У састав Руске империје Осетинци су ушли 1774. године као један народ, тада нису били подељени на Северну и Јужну Осетију. У том статусу су били све до 1922. и стварања Совјетског Савеза, након чега је дошло до поделе на Северну - у саставу Русије и Јужну Осетију, која је потпала под јурисдикцију Грузије.
Док је био СССР Јужна Осетија је била аутономна област у саставу Грузије, а први инциденти су почели су пред распад СССР-а, до чега је довела масовна националистичка еуфорија у Грузији, однос према националним мањинама као према грађанима другог реда, малтретирање Осетинаца, пароле „Грузија само за Грузијце“. У Грузији су тада забрањени руски, осетински и абхаски језик, наметнут је грузијски као једини службени језик.
Први директни окршај Грузије са Јужном Осетијом догодио се 23. новембра 1989. године. У јужноосетијском друштву се на тај датум гледа као на почетак грузијског рата против њихове земље, али и као почетак борбе за слободу и независност, за национални развој, за своја права.
Јужна Осетија је након распада Совјетског Савеза, заједно са Абхазијом, прогласила независност од Грузије, али их већина земаља нису признале.
Уследили су периоди инцидената и сукоба, терора, убистава, отмица и прогона од стране Тбилисија, али и периоди примирја.
Прекретница је био догађај 2008. године, када је грузијска војска у ноћи између 7. и 8. августа 2008. године у циљу преузимања контроле над отцепљеним делом напала територију Јужне Осетије, а руски тенкови су кренули у одбрану становника те републике. Последице тог петодневног сукоба су биле огромне - хуманитарна катастрофа, егзодус 30.000 људи, погибја руских миротвораца и многих становника Јужне Осетије, као и велики број рањених. За тако малу земљу то је много.
Због свих дешавања на територији Јужне Осетије и рата са Грузијом, за Осетинце је присаједињење Русији питање „опстанка нације“. Цена независности је плаћена животима људи, али и бројним последицама.
Јужна Осетија намерава да уђе у састав Русије, а да затим власти покрену процедуру за уједињење Јужне и Северне Осетије, а у том случају, како наводе јужноосетијске власти, могле би да се зову Осетија-Алања.
„За нас, за Јужну Осетију, то би значило поновно уједињење са Северном Осетијом. Ми смо сада подељен народ и желимо уједињење... Брине нас овај неодређени статус, јер замрзнути конфликт са Грузијом се пре или касније може наставити. То је само питање времена. Дакле, за нас је питање присаједињења Русији, пре свега, питање безбедности“, каже Котајева.
Она напомиње да у Јужној Осетији 90 одсто становништва већ има двојно држављанство и да је подршка Русије од великог значаја.
„Имамо два пасоша: јужноосетијски и руски. Сада нам као грађанима Русије руско руководство пружа социјални пакет услуга. Сада ће доћи до укидања царина на граници, што ће олакшати трговину. Односно, моћи ћемо да увозимо робу без царина. Ипак, остају проблеми на границама, као што су саобраћајне гужве. Ако се присајединимо Русији, та царинарница између Русије и Јужне Осетије биће уклоњена. То је био велики проблем за становнике Јужне Осетије. Осим тога, то ће нам омогућити да имамо подједнак приступ свим благодетима живота и цивилизације које имају руски грађани“, закључила је Котајева.
Јужну Осетију као независну државу, осим Русије, признале су и Никарагва, Науру, Венецуела и Тувалу, док је међународне организације попут УН-а и ОЕБС-а, као и земље Запада сматрају делом Грузије.
Абхазија, друга бивша аутономија у саставу Грузије која је такође прогласила независност, неће се прикључивати Русији, иако Москву види као „стратешког партнера, драгом и блиском државом“.
