Духовне и братске везе Црне Горе и Русије: Без Москве ни Цетиња не би било /фото/
© Фото : Уступљено Спутњику
Пратите нас
Без Русије не би било Црне Горе, а везе та два братска народа трају скоро 10 вјекова, чак од Светога Саве који је и на Хиландар отишао по савјету руског монаха. Током свих тих вјекова Црна Гора се увијек ослањала на Русију, речено је на трибини одржаној у Даниловграду.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Записе о тим везама остављали сви који су владали Црном Гором, а посебно су то истицали сви митрополити и потом владари из династије Петровића. Тешко је данас описати колика је помоћ Русије износила материјално, али духовне обнове и опстанка православља у Црној Гори не би било без руске помоћи.
„Да није било Русије, ко зна да ли би у Црној Гори уопште и било православног народа“ — један је од закључака трибине „О духовним везама Русије и Црне Горе и Брда током вјекова“ у Даниловграду на којој су учествовали проф. др Жарко Лековић, проф. др Борис Брајовић, Перо Радоњић, кустос Завичајног музеја и Миљан Станишић, публициста.
Трибини одржаној у петак присуствовао је и Петар Свирин, замјеник амбасадора Русије у Подгорици.
Духовне везе
„Своје излагање нећу почети од 1711. године, јер братски односи са Русијом почињу многе раније. Растков одлазак у манастир његови биографи доводе у везу са доласком једног светогорског монаха на Немањин двор. И тај је монах одвео Растка на Свету Гору 1191. године у руски манастир Свети Пантелејмон, јер је поријеклом био Рус. У руском манастиру је и примио монашки подстриг и у њему се образовала његова духовна личност. Ту је примио прва правила монашког живота и при одласку у Ватопед богато је обдарио златом руски манастир. Руски примјер је побудио Светог Саву да и у Светој земљи створи српска духовна средишта. Те везе су довеле до тијесног приближавања руске обитељи династији Немањића и одређују судбину манастира и у 14. вијеку”, нагласио је професор Лековић.
Русија била заштитница и покровитељ
Он је појаснио да су сви владари Црне Горе на Русију гледали као на своју главну заштитницу и покровитеља. Због тога су често одлазили у Русију, како би добили помоћ и одбранили вјеру од ислама.
„Русија им је у границама својих могућности увијек излазила у сусрет. Од 1774. године Русија и добија право на заштиту православне вјере у цијелој Турској чиме је створена основа за јаче устаничке акције. У вријеме Првог српског устанка Црногорци као најжилавији и најборбенији дио српског народа у својим ратним походима испред себе истичу и руску заставу”, навео је Лековић.
Он је подсјетио и на чињеницу да је Николај Други је 1914. године несебично жртвовао своје царство уставши у одбрану слободе Црне Горе и Србије, увјерен да Русија не може остати велика сила ако остави Србију на цједилу.
С друге стране, краљ Александар је након револуције у Русији примио стотине хиљада избјеглих Руса.
Он је истакао да се блиске везе Црне Горе и Русије могу пратити још од половине 16. вијека. У Русију су за вријеме Ивана Четвртог ишли да траже помоћ бројни Црногорци, а међу њима калуђер Теодор и бројни племенски прваци — Вуле Божидаров, Иван Перков и Станко Радетин, а прве службене везе интензивне су од 1711. године када је Петар Велики послао грамату владици Данилу.
Његошев аманет
О издашној помоћи Русије Црној Гори, а посебно Бјелопавлићима, говорио је Миљан Станишић, публициста.
„У бурним историјским дешавањима кроз које је пролазила Црна Гора у борби за опстанак и постојање, велику помоћ је добијала од Русије. То се може сажети у оцјени Петра Првог Петровића Његоша (Светог Петра Цетињског): „Моли се Богу, а држи се Русије“, који је у аманету на самртничкој постељи проклео оне Црногорце и Брђане који би одступили од „јединородне и јединовјерне нама Русије“.
Трибина о духовним везама Русије и Црне Горе у Даниловграду
© Фото : Уступљено Спутњику
Русија је у континуитету помагала празни или полупразни црногорски буџет, о чему детаљно пише др Мирчета Ђуровић у књизи „Црногорске финансије 1860-1915“. Свједоци смо, констатовао је Станишић, како им та доброчинства званичници Црне Горе недостојно враћају, поводом актуелних дешавања.
„Овдје ћу навести само нека од доброчинстава која је братска Русија чинила Бјелопавлићима, од којих и она током Вељег рата 1876-1878. године, након чијег је побједоносног исхода Црна Гора постала међународно призната држава. Словенско добротворно друштво из Петрограда послало је у Црну Гору и из својих средстава финансирало све до завршетка Вељег рата (од 1876-1878. године) шест љекара и другог медицинског особља. Јануара 1876. година у Црну Гору је дошла бројна мисија руског Црвеног крста, ради стварања великог војно-санитетског центра, а за потребе Јужног фронта. За стварање тог центра у Даниловграду је из њеног састава формирана посебна екипа руских хирурга”, напоменуо је Станишић.
Изградњу водовода у Даниловграду омогућена је захваљујући великој донацији коју је приложио Григорије Антонович Захарин, професор Медицинског факултета у Москви.
„Приликом свечаности крунисања руског цара Николаја Другог Романова 1896. године, којој је присуствовао и књаз Никола, др Захарин му је предао донацију од 45 хиљада златних рубаља за водоводе на Цетињу и Даниловграду”, казао је Станишић.
Професор Борис Брајовић је истакао дубоке духовне везе Црне Горе и Русије, које трају и данас без обзира на актуелна дешавања. Перо Радоњић говорио је записима бјелопавлићких владара о везама са Русијом који се већином чувају у Завичајном музеју у Даниловграду.
Организатор трибине био је Одбор Матице српске у Даниловграду и представници Српског покрета „Његош“. Гостима се захвалио Милорад – Дуди Кадић, предсједник Матице српске у Даниловграду.
