Колеге о одласку Дејана Мијача: За позориште ово је дан црне заставе
© Tanjug / DRAGAN KUJUNDZIC
Пратите нас
У филозофском смислу био је егзистенцијалиста, јер је говорио да човек није оно што мисли већ оно што ради. Kада је преминуо Нушић, Народно позориште било је прекривено црнином. Мислим да је и данас - дан црне заставе“, каже на вест о одласку театарског барда Дејана Мијача позоришна редитељка Татјана Мандић Ригонат.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Да је реч о изузетном уметнику који је постављао позоришне стандарде истиче и глумац Војислав Брајовић.
„Знате ли ви ко је преминуо? Велики Дејан Мијач, уметник толико значајан за свој род, човек који је преко позоришне уметности унапређивао духовност свог народа“, каже Брајовић.
Брајовић каже да је легендарни редитељ који је преминуо у 87. години утицао не само на позоришне уметнике који су радили с њим, већ и на оне који су посредно, преко представа Дејана Мијача имали прилику да се упознају с његовим радом.
„Његово је дело оплемењивало и публику и будуће уметнике на чији је дар утицао. Он мора бити упамћен“.
После првих представа које је режирао у Народном позоришту у Тузли, Мијач је у Српском народном позоришту у Новом Саду поставио низ незаборавних комада из класичног и савременог репертоара. За његову режију „Покондирене тикве“ Јована Стерије Поповића каже се да представља заокрет у тумачењу овог српског класика, а о драмама попут „Женидба и удадба“, „Лажа и паралажа“, „Наход Симеон“, „Родољупци“ и дан данас се говори.
Избор тема непогрешиво савремен
„Његов избор тема био је непогрешиво савремен, иако је реч о највећем тумачу наше класике “, каже за Спутњик позоришна критичарка Драгана Бошковић и додаје да је велики редитељ увек бирао позоришни пут да протумачи нечије дело, било да су у питању класици, Стерија, Љуба Симовић, Александар Поповић или писци као што је Биљана Србљановић.
„Код Мијача је било све савремено, он никада није мењао оригинални текст. Његов редитељски рукопис није увек био исти. Избор комада који је постављао на сцену био је заправо његов коментар актуелног живота, због чега није било потребе да буде редитељски савремено урађен. Дејан Мијач је мирно, сигурном руком и непогрешивим редитељским инстинктом приказивао нас саме не мењајући ништа у драмском тексту“.
Из позоришног живота Дејан Мијач повукао се 2011. године, а за последњу режију одабрао је Југословенско драмско позориште и Чеховљев комад „Вишњик“.
„Како се повукао из позоришног живота осетила се празнина. Многи су покушали да драмски текст тумаче онако како га је тумачио Мијач, али ту врсту озбиљности и разумевања савременог света као одраза класике нисмо имали прилике да видимо“, закључује Драгана Бошковић.
Ивана Вујић: Учио нас је етици уметничког стваралаштва
Да је Дејан Мијач допринео новом читању српских класика потврђује и редитељка Ивана Вујић.
„У веома брижном раду с глумцем, он је доносио нове жанрове нарочито кроз читање комада Јована Стерије Поповића. Као професор, подучавао нас је не само стваралаштву, већ и етици уметничког стварања, што се, нажалост, данас заборавља“, наглашава Ивана Вујић.
Татјана Мандић Ригонат: Данас је дан црне заставе за позориште
„Режија за њега није била само питање заната, већ филозофија, поглед на свет; она тачка из које се сагледава наша савременост и наша вечност; човек у свету и сукоби човека са самим собом“, каже Татјана Мандић Ригонат која је режију завршила у класи Дејана Мијача.
Строг као професор, захтеван према студентима, али пре свега према себи, Мијач је своје ђаке прво учио да од глумаца не траже оно што ни сами не могу да изнесу.
„Учио нас је да режија није посао воајера и да не треба да живимо кроз друге, већ да стварамо с њима. Наравно, био је маестралан у анализи драмског дела – учио нас је како да раставимо текст на најситније делове и после га саставимо фокусирајући се на тему која је нама важна“,, каже редитељка Мандић Ригонат.
Она додаје да је време проведено са Деајном Мијачом у раду на представама „Мртве душе“, „Родољупци“ за њу незаборавно.
„Био је благонаклон према мени. Провели смо незаборавне сате у шетњама и причама и тада сам у њему открила топлог, духовитог човека који се није могао назрети док је био строги професор на Академији“.
Тихомир Станић: Већ ми недостаје
Глумац Тихомир Станић каже да је Мијач утицао на читаву плејаду нашег глумишта.
„Он је мене примио на Академију. Вероватно ме нико други не би примио на студије глуме и ја се често тога сетим. Не само за мене, за целу нашу нацију он је био значајан и буквално сви глумци своје каријере могу да поделе на период пре и после сусрета с Дејаном Мијачом“, наводи Станић и додаје да је Мијач имао посебан дар у читању драмског текста.
„Он је видео кроз све слојеве драмског текста, увек је видео суштину и истину. Имао је невероватну способност опажања света. Поносан сам што сам га знао и што нам се однос стално унапређивао. Недавно смо се чули, увек је било лепо причати с њим. Већ ми недостаје“, признаје Станић.
