Лавров: Циљ ширења дезинформација о Бучи ─ осујетити преговарачки процес Москве и Кијева
20:17 05.04.2022 (Освежено: 20:31 05.04.2022)
© Пресс-служба МИД РФ
/ Пратите нас
Потпирујући хистерију око Буче, Запад покушава да осујети руско-украјинске преговоре у тренутку када је у Истанбулу постигнут напредак, изјавио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
„Поставља се питање: шта је разлог за ову отворену лажну провокацију, чију је истинитост једноставно немогуће оправдати. Склони смо да мислимо да разлог лежи у жељи да се пронађе повод за осујећивање текућих преговора. Штавише, да се то уради баш у тренутку када је, како се каже, почело да свиће. Када је на преговорима у Истанбулу 29. марта први пут током читавог периода контаката наших делегација украјинска страна предложила писано виђење онога како би могао да изгледа споразум у делу који се тиче статуса Украјине и безбедносних гаранција“, објаснио је министар.
Он је приметио да се провокација у Бучи догодила када је Кијев први пут ставио на папир мировне одредбе.
„Украјинска страна је први пут ставила на папир спремност да своју државу прогласи за неутралну, несврстану, ненуклеарну и први пут је изјавила спремност да одбије распоређивање наоружања страних држава на својој територији и одржава војне вежбе на својој територији уз учешће страних војника, осим уз сагласност свих земаља гараната, будућег договора, надамо се, укључујући и Русију“, навео је министар.
Он је нагласио да је, осим тога, сама украјинска страна написала у овом нацрту одредби договора да се безбедносне гаранције за Украјину неће односити на Крим и Донбас, у чему Москва види значајан напредак у свести Кијева о статусу ових територија.
Министар је додао да би споразуми Москве и Кијева требало у потпуности да искључују ширење НАТО-а на исток, пре свега на Украјину.
„Безбедносне гаранције које су овим договором (између Русије и Украјине) предвиђене, такође, генерално, иду у правцу увиђања потребе за преговорима и то на начин да се у потпуности искључи проширење НАТО-а на исток, пре свега на Украјину, као и да се обезбеди недељива безбедност на европском континенту“, истакао је Лавров.
Према његовим речима, покровитељи треба да пошаљу Кијеву недвосмислен сигнал да не саботира преговоре са Москвом.
„Да бисмо имали стварни напредак, инсистирамо да се Кијеву пошаље недвосмислен сигнал да се не бави саботажом. У супротном, ризикујемо да поновимо судбину Минских споразума и на ово никада нећемо пристати“, констатовао је министар.
Он је додао да Русија позива оне који стоје иза дејстава Кијева да схвате своју одговорност за безбедност у Европи и будући светски поредак.
„Још једном желимо да апелујемо на оне који руководе дејствима Кијева, а ми знамо ко су, да схвате своју одговорност за безбедност у Европи, за будући светски поредак, за обезбеђивање у пракси да се сви принципи Повеље УН поштују“, рекао је шеф руске дипломатије.
Украјина је након инцидента у Бучи покушала да прекине преговоре са Русијом, додао је руски министар.
„Управо у тренутку када је, у складу са споразумима у Истанбулу, руска страна, као гест добре воље, одлучила да деескалира ситуацију на терену, пре свега у Кијевској и Черниговској области – управо у том тренутку, три дана након што је наша војска изашла из града Буча, тамо је организована провокација о којој данас говоримо“, констатовао је Лавров.
Према министровим речима, „ово је урађено како би се скренула пажња са преговарачког процеса, скренула пажња са чињенице да је украјинска страна после Истанбула почела да се премишља, покушавајући да поставља нове услове, а чим су Западни медији покренули дезинформације о граду Бучи, украјински преговарачи покушали су да у потпуности прекину преговарачки процес“.
Руски министар додао је да се Москва неће „играти мачке и миша“.
„Забринути смо што је украјинска страна одлучила да захтева да, уколико се закључи (мировни) споразум, за неколико дана буду прекинута сва борбена дејства, руске оружане снаге напусте Украјину, а после тога дође до референдума, предстоји ратификација у парламенту. И постоји врло велика вероватноћа да када та ратификација и референдум дају негативан резултат, преговарачки процес ће морати да почне изнова“, објаснио је Лавров.
„Не желимо тако да се играмо мачке и миша“, нагласио је министар.
Како је навео, ако Украјина настави да одбија да разговара о денацификацији и демилитаризацији, то неће допринети току преговарачког процеса.
„Уколико Украјинци, украјинска делегација настави да изјављује да су потребни неки додатни кораци од стране Русије, ако настави да категорички одбија, као што то сада чини, чак и да разговара о задацима денацификације и демилитаризације, обнављања права руског језика, ако наставе да тврде да нема проблема са руским језиком, са правима становништва које говори руски, и не постоје проблеми са нацификацијом свих области живота земље, не мислим да ће то допринети даљем току преговарачког процеса“, закључио је Лавров.
Украјинска провокација у Бучи
Раније су украјинске власти и медији објавили видео снимак који је наводно снимљен у граду Буча у Кијевској области, где на путу леже тела погинулих. Корисници интернета приметили су да „лешеви“ наводно мрдају рукама и склањају се како не би пали под точкове војних возила. Такође се у ретровизору једног возила може се видети како један од „погинулих“ устаје чим је аутомобил прошао поред њега.
Министарство одбране Русије демантовало је оптужбе кијевског режима о наводном убиству цивила у насељу Буча у Кијевској области, назвавши фотографије и видео-снимке из Буче још једним изрежираним догађајем кијевског режима за западне медије.
Специјална војна операција у Украјини
Председник Русије Владимир Путин је 24. фебруара објавио о почетку војне операције демилитаризације Украјине. Он је у обраћању суграђанима рекао да околности „захтевају одлучну и хитну акцију“, пошто су се републике Донбаса обратиле Москви за помоћ. Путин је истакао да је циљ операције „заштита људи који су већ осам година изложени малтретирању и геноциду од стране кијевског режима“. За то је, према његовим речима, планирано да се изврши „демилитаризација и денацификација Украјине“ и да се приведу правди сви ратни злочинци одговорни за „крваве злочине над цивилима“ у Донбасу.
