- Sputnik Србија, 1920
СПОРТ
Вести и анализе са најзанимљивијих и најбитнијих спортских догађаја широм Србије и целог света.

Кад политика пробуши лопту пријатељства

© Sputnik / Лола ЂорђевићКошаркашка лопта у обручу
Кошаркашка лопта у обручу - Sputnik Србија, 1920, 05.04.2022
Пратите нас
Деценијама уназад Србија и Литванија, чак и са различитим називима држава, слове за земље кошарке, за земље у којима је спорт између обруча готово национална религија и нешто око чега се уједињује, нешто што се слави. Последња гостовања српских тимова у Литванији указују да су се ствари промениле – све због политике.
Спутњик и РТ - цензура  - Sputnik Србија
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Епски су били дуели литванских и српских клубова, једнако као и репрезентација, још од чувене 1995. године и закуцавања Предрага Даниловића преко Арвидаса Сабониса, па спектакуларних дуела екипа попут Жалгириса, Лијетувос Ритаса, па и Лијеткабелиса са једне, а Партизана, Црвене звезде и некада ФМП са друге стране.
Свега је ту било кроз историју – свега, али највише кошарке и ничега другог. Све до 2022. године када се у све умешала политика.
Дешавања у Украјини су разлог свему, односно реакције на то и наметнута нужност да се ствари гледају једнострано, онако како Запад жели и све са намером да уколико се на цео тај погледа постави једно „али“, долази до муњевите реакције са жељом да се употреби најновији производ западњачких политичких и медијских „магова“ – принцип „поништавања“.
У актуелној украјинској кризи прва и најлакша мета постали су руски клубови и спортисти и то је најочигледније у кошарци одлуком Евролиге да практично поништи све резултате руских клубова у текућој такмичарској години.
Намера је, ваљда, била да се помогне у решавању сукоба у Украјини, али – да ли је сличан принцип спроведен почетком '90. година према југословенским спортистима донео прекид рата у бившој Југославији? Не, то је донео Дејтонски споразум, а спортистима су уништене каријере.
Посредно, у актуелним околностима, принцип санкционисања „колатералних штета“, прелива се на све могуће сфере, укидају се руски класици, бришу се руски композитори, вероватно постоји идеја да се уништи и Мендељејев периодни систем...
Као „колатерал“, у жељи стварања једноумља и заузимања страна, сви су мета питања и жеља да се добије „или-или“ одговор, на шта не могу да остану имуни ни спортисти из земаља које нису зараћене.
Најлакша мета, за цео западни свет, увек је била – Србија, а кроз њу и њени представници, од који се очекује савезништво у једностраном осуђивању Русије и пружање безрезервне подршке Украјини, односно сврставање на „пожељну страну“.
Са тиме се, у гостима код пријатеља, најпре суочио Жељко Обрадовић, најтрофејнији европски тренер и човек који је кроз свој вишедеценијски рад у спорту између обруча доказао све што се доказати може и демонстрирао да је кошарка оно што њега занима и чиме жели да се бави.
Али, на гостовању Лијеткабелису у Еврокупу, као тренер кошаркаша Партизана, Обрадовић је смештен у ситуацију да мора да се бави темом која нема везе са кошарком – наметнуто му је питање о дешавањима у Украјини,с идејом да буде наведен на ситуацију „ако ниси са нама – онда си против“.
„Ово се не дешава први пут. Имам 62 године и памтим много ствари у животу. Не могу да се сетим да су људи причали раније о томе. Моја држава је била бомбардована 1999. године и нисам видео да су људи причали о томе. Такође и у Ираку, Сирији, Авганистану... Наравно, ја сам против било каквог рата и страшно ми је да и једна особа умре због рата“, рекао је Обрадовић.
Јасан и здраворазумски одговор човека који је 1999. године био, заједно са спортистима „мале Југославије“ усамљен у апеловању на разум, мир и престанак агресије 19 држава чланица НАТО пакта на једну државу.
Али, литванским пријатељима није то било довољно. За нову рунду „доказивања верности Западу“, изабран је евролигашки дуел против Црвене звезде, са идејом да сви кошаркаши на терену понесу транспарент са украјинском заставом, уз истовремено присутне НАТО заставе на трибинама.
„Да ли данас 2022. године онда треба да се упитамо зашто 1999.године у току НАТО агресије и убијања хиљада невиних цивила и деце, док су освајали ово такмичење кошаркаши Жалгириса нису носили банер „Зауставите агресију на Југославију“? Да ли по угледу на јучерашње догађаје, сада КК Црвена звезда са истим правом може да захтева од свих актера утакмица у Београду да носе транспарент „Косово је Србија“ како би још више интернационализовали проблем покушаја отимања наше јужне покрајине и 17 посто дела територије Републике Србије?“, наведено је у саопштењу клуба.
И те 1999. године и данас, српски спортисти су у свим могућим моментима приказивали идеју пријатељства и спортског духа, доласцима наших тимова радовали су се сви ривали широм Европе, као што су и њихови играчи једва чекали да дођу у Београд да би играли пред најбољом атмосфером на Старом континенту.
Све то док у игру, не ни са клупе, нити са трибина, већ из канцеларија оних који одлучују о животу и смрти, како те 1999. године, тако и 2022, није уведена политика, као вишак, као елемент који квари све, као зачин на већ пресољену чорбу коју смо сви приморани да кусамо, хтели то или не, на овај или онај начин.
Пријатељи, зато ако су заиста пријатељи, треба да се одупру томе и да едукују своје о разлозима за одлуке које су овакве или онакве. Емпатија је принцип који мора да буде двосмеран и не насилан, уцењивачки нити искључујући. Ако смо већ пријатељи.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала