Зрно злата вредно: Србија у потери за сунцокретом, негде се већ закључују уговори о откупу
Пратите нас
Српски ратари ће ове године сејати житарице и индустријске биљке на приближно истим површинама као прошле године, али ће због актуелне ситуације у свету бити права потера за сунцокретом с обзиром на то да је западна Европа буквално остала без резерви уља, оцењују стручњаци.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Прошле јесени пшеница је засејана на 621.000 хектара и уколико род буде на десетогодишњем просеку од 4,8 тоне по хектару, то значи да бисмо могли да очекујемо непуна три милиона тона новог рода у наредној жетви, изјавила је Сунчица Савовић, директорка удружења „Жита Србије”.
Да ли ће пољопривредници имати довољно новца за сетву
Како је нагласила за Танјуг, према плану наступајуће пролећне сетве кукуруз би требало да буде засејан на 950.000 хектара, па бисмо уз пројекцију десетогодишњег просечног рода од 7,5 тона по хектару ове године могли да очекујемо 7,1 милион тона ове житарице.
„Предвиђа се да ће ове године површине под кукурузом бити нешто смањене у корист сунцокрета, који је због рата у Украјини постао атрактиван за сетву, јер је тражен као роба, а и зато што му треба мање ђубрива. Очекује се да ће бити засејан на 245.000 хектара и уколико буде родио три тоне по хектару, као последње три године, принос би био око 735.000 тона“, рекла је Савовићева.
Проценила је да ће овог пролећа површине под сојом бити на нивоу прошле године или мало веће.
Под сојом ћемо имати око 240.000 хектара, с тим што предвиђамо да приноси буду 3,2 тоне што је око 770.000 тона на нивоу целе земље, уколико временски услови послуже. Прошле године су због суше биле само две тоне по хектару, напоменула је директорка „Жита Србије”.
Нагласила је да ове пројекције не зависе само од метеоролошких прилика, већ и од тога да ли ће пољопривредници имати довољно новца за финансирање сетве, јер су им огромне количине робе, услед забране извоза, заробљене у силосима, а принуђени су да трошкове сетве финансирају по тржишним ценама деривата, семена, ђубрива и заштитних средстава које стално расту.
Савовићева је казала да „Жита Србије”, према уговорима који су раније закључени, имају обавезу да до 30. јуна на различита тржишта извезу 459.000 тона пшенице, а до 30. септембра 670.000 тона кукуруза. Још раније се могло чути да би у сетви сунцокрет могао да буде посејан на већим површинама у Србији јер су трошкови сетве расли мањи него код кукуруза, а постоји велика тражња за рафинисаним уљима.
Права потера за сунцокретом
Како за „Политику” наводи аналитичар Чедомир Кецо, у Војводини се већ закључују уговори о преузимању будућег рода сунцокрета по цени од 80 до 90 динара по килограму, што је знатно више него прошле године.
Тиме се повећава интересовање ратара за гајење ове уљарице, са чијом су и прошлогодишњом откупном ценом били задовољни. Очекивања о високој цени сунцокрета у вези су са неизвесном производњом у Украјини и апсолутном несташицом уља у Немачкој, где су угоститељи одустали и од пржења помфрита.
„Битно је да су уљаре и страни партнери раније успели да избегну конкуренцију, а наши пољопривредници нису ништа посебно добили због веће тражње. Сад се ситуација мења. Проблем је што ће неки сунцокрет поново сејати после сунцокрета, што по мишљењу стручњака не би требало да се ради“, каже Кецо.
Напомиње да се у Србији већ годинама кукуруз сеје на 950.000 до 970.000 хектара, а то може сада бити нешто мање, али не драстично. Очекује да ће повећање код сунцокрета бити око 20.000 до 30.000 хектара.
„То неће битније утицати на традиционалне површине под кукурузом. Али је чињеница да ће бити баш права потера за сунцокретом. Без резерви сунцокрета остале су напредне западне земље, Аустрија и Немачка немају уља“, каже он и додаје да Украјина дефинитивно неће моћи да обезбеди толико зрна за уље у садашњим условима.
Он предвиђа и рекордну цену уљане репице. Неки прогнозирају да ће цена бити минимално 800 до 1.000 евра по тони.
