https://sputnikportal.rs/20220406/kod-nisa-otkriveni-najstariji-fosili-neandertalaca-u-srbiji-1136209290.html
Код Ниша откривени најстарији фосили неандерталаца у Србији
Код Ниша откривени најстарији фосили неандерталаца у Србији
Sputnik Србија
У пећини Велика Баланица у Сићевачкој клисури код Ниша откривена су четири зуба која су припадала најмање двома неандерталцима, саопштио је данас Филозофски... 06.04.2022, Sputnik Србија
2022-04-06T14:03+0200
2022-04-06T14:03+0200
2022-04-06T14:43+0200
србија
србија – друштво
србија
друштво
археологија
неандерталци
магазин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/05/0d/1125343284_0:257:2731:1793_1920x0_80_0_0_3ac223d377a2261fe1dcf867d40197e6.jpg
Зуби су стари око 300.000 година, што их чини најстаријим фосилним остацима неандерталца у источној Европи и другим најстаријим људским фосилима у Србији, тек нешто млађим од пола милиона година старе доње вилице човека из Мале Баланице откривене 2007. године.До сада су остаци неандерталца у Србији били идентификовани само на једном локалитету, оближњој пећини Пештурина, у којој су 2015. године откривени један зуб и фрагментована кост подлактице неандерталца. Најдревнији остаци неандерталаца, старости између 300.000-500.000 година, идентификовани су на подручју западне Европе, а временом се њихов ареал проширио све до западне Азије.Њихово присуство у Великој Баланици пре око 300.000 година представља најранији доказ њиховог ширења према истоку.На територији Балкана пре 300.000 година највероватније је дошло до контакта европских и блискоисточних популација.Како се наводи у саопштењу, још се не може са сигурношћу рећи да ли је до ширења културних иновација дошло миграцијама људи или разменом идеја између заједница, нити се могу идентификовати изворни носиоци ове технологије.Извесно је, констатују стручњаци, да су ове иновације довеле до коначног уобличавања културних образаца карактеристичних за средњи палеолит, период који представља једну од прекретница у раној праисторији човечанства.Анализа зуба објављена је у часопису „Џурнал оф хјуман еволшен“, једном од водећих часописа који објављује радове из области еволуције човека.У пројекту је учествовао међународни тим стручњака из Србије и Канаде, који воде професори Душан Михаиловић са Филозофског факултета УБ и професорка Мирјана Роксандић са Универзитета у Винипегу у Канади.Истраживања су спроведена у оквиру рада на пројекту НЕЕМО Фонда за науку.Анализа зуба објављена је у часопису „Џурнал оф хјуман еволушен“ од стране међународног тима стручњака из Србије и Канаде, коју воде професори Душан Михаиловић са Филозофског факултета Универзитета у Београду и проф. Мирјана Роксандић са Универзитета у Винипегу (Канада).
https://sputnikportal.rs/20220124/vazno-otkrice-o-vezama-balkana-sa-bliskim-istokom--kontakti-ostvareni-pre-vise-od-240000-godina-1133612591.html
https://sputnikportal.rs/20200311/neandertalac-iz-siceva-nova-arheoloska-otkrica-u-srbiji-menjaju-istoriju-covecanstva-stefan-djuric-1122019990.html
https://sputnikportal.rs/20220211/novi-dokazi-iz-pecine-menjaju-sve-sto-znamo-o-prvi-ljudima-u-evropi-1134206938.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
србија – друштво, србија, друштво, археологија, неандерталци, магазин
србија – друштво, србија, друштво, археологија, неандерталци, магазин
Код Ниша откривени најстарији фосили неандерталаца у Србији
14:03 06.04.2022 (Освежено: 14:43 06.04.2022) У пећини Велика Баланица у Сићевачкој клисури код Ниша откривена су четири зуба која су припадала најмање двома неандерталцима, саопштио је данас Филозофски факултет у Београду.
Зуби су стари око 300.000 година, што их чини најстаријим фосилним остацима неандерталца у источној Европи и другим најстаријим људским фосилима у Србији, тек нешто млађим од пола милиона година старе доње вилице човека из Мале Баланице откривене 2007. године.
До сада су остаци неандерталца у Србији били идентификовани само на једном локалитету, оближњој пећини Пештурина, у којој су 2015. године откривени један зуб и фрагментована кост подлактице неандерталца. Најдревнији остаци неандерталаца, старости између 300.000-500.000 година, идентификовани су на подручју западне Европе, а временом се њихов ареал проширио све до западне Азије.
Њихово присуство у Великој Баланици пре око 300.000 година представља најранији доказ њиховог ширења према истоку.
На територији Балкана пре 300.000 година највероватније је дошло до контакта европских и блискоисточних популација.
Како се наводи у саопштењу, још се не може са сигурношћу рећи да ли је до ширења културних иновација дошло миграцијама људи или разменом идеја између заједница, нити се могу идентификовати изворни носиоци ове технологије.
Извесно је, констатују стручњаци, да су ове иновације довеле до коначног уобличавања културних образаца карактеристичних за средњи палеолит, период који представља једну од прекретница у раној праисторији човечанства.
Анализа зуба објављена је у часопису „Џурнал оф хјуман еволшен“, једном од водећих часописа који објављује радове из области еволуције човека.
У пројекту је учествовао међународни тим стручњака из Србије и Канаде, који воде професори Душан Михаиловић са Филозофског факултета УБ и професорка Мирјана Роксандић са Универзитета у Винипегу у Канади.
Истраживања су спроведена у оквиру рада на пројекту НЕЕМО Фонда за науку.
Анализа зуба објављена је у часопису „Џурнал оф хјуман еволушен“ од стране међународног тима стручњака из Србије и Канаде, коју воде професори Душан Михаиловић са Филозофског факултета Универзитета у Београду и проф. Мирјана Роксандић са Универзитета у Винипегу (Канада).
