САНУ поводом писма из Сарајева: Саслужитељи чудовишта историје као да се нису заситили крви
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Извршни одбор Српске академије наука и уметности (САНУ) демантовао је постојање било каквог Меморандума 2 који је јуче поменут у писму заменице председавајућег Већа министара Босне и Херцеговине (БиХ) и министарке спољних послова БиХ Бисере Турковић, поводом 30 година од почетка опсаде Сарајева, упућеном медијима и светским званичницима.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
„Извршни одбор САНУ се по други пут у неколико месеци сусреће са гротескним лажима и патолошким конструкцијама које немају никакве основе у деловању САНУ. Понављамо, проста је истина да меморандуми САНУ 2, 3… и тако унедоглед – не постоје. Креатори обмана користе јефтине трикове, попут: хиљаду пута изговорена лаж... (остатак знате) и цитирање апсолутно исконструисаних текстова“ који „треба да створе утисак документарности – само што је господин Денис Звиздић пре неколико месеци цитирао седам таквих инструкција, а госпођа Турковић овом приликом само једну“, стоји у саопштењу САНУ и даље наводи:
„Саслужитељи чудовишта историје као да се нису заситили крви и меса жртава без обзира на њихов етнички предзнак. Којим снагама је после толико година потребан нови Протокол Сионских мудраца – не смемо ни да нагађамо. Ставови и деловање САНУ у потпуној су супротности са жељама оних који овакве лажи шире. Међутим, гледано управо кроз одговарајуће искуство САНУ, дуго три и по деценије, бојимо се да преко оваквих инцидената нико не сме олако да прелази“.
У саопштењу се категорички тврди да Меморандум 2 не постоји, да се ради о лажи без задршке, свесној и испланираној као и да је „болесно цитирати нешто што не постоји, ако се имају у виду последице таквог поступања“.
„Ниво зла у тексту госпође Турковић наводи на стид који ће вероватно осетити свака нормална особа“, додаје се даље и поставља питање чије ставове Бисера Турковић износи и да ли се на лажи, оптужбама и манипулацијама може остварити јединство.
„Извршни одбор је приморан и да постави питање Председништву БиХ: како је могуће да г-ђа Турковић, у својству министра спољних послова БиХ, која би требало да представља целу БиХ пред светом, потписује и шаље овакве бесрамне и безумне измишљотине и нечувене, па и опасне денунцијације на рачун једне националне институције, а да то чини без икакве реакције највиших државних органа БиХ“, закључује се у саопштењу.
Министарство спољних послова Босне и Херцеговине објавило је јуче да је заменица председавајућег Већа министара БиХ и министарка спољних послова БиХ др Бисера Турковић упутила 5. априла 2022. године, поводом 30. годишњице почетка опсаде Сарајева писмо светским званичницама, укључујући генералног секретара Уједињених нација Антонија Гутереша, генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга, челнике Европске уније, министре спољних послова држава чланица Савета безбедности, Европске уније и држава чланица Савета за имплементацију мира (ПИЦ).
У писму се, поред осталог, наводи да је Босна и Херцеговина после 30 година изложена безбедносној и политичкој претњи која није отклоњена нити је престала, већ и даље прети да изазове ширу дестабилизацију. За то је окривила, навела је, неке од политичких представника Републике Српске који воде јавну кампању против државних институција.
Та кампања је, стоји у саопштењу, „директна последица Меморандума II Српске академије наука и уметности (САНУ) из 2011. године. У писму се потом цитира фрагмент из наводног Меморандума:
„Врло је значајно да политичари у РС-у јасно ставе до знања јавности и међународној заједници да БиХ не сматрају као јединствену државу, већ као заједницу две територије које тренутно чине целину. А ту целину треба што чешће називати неприродном, наметнутом, немогућом. Користити све механизме да се оба дома парламента БиХ максимално онемогуће у раду, обезвреде и обесмисле на све могуће начине. Спречавати доношење закона који се не сматрају битним и не представљају никакву претњу РС-у. Ово је једно од значајнијих средстава за доказивање тезе о немогућности функционисања заједничких институција.“
