Америка оружјем мотивише савезнике против Кине – једна посета Тајвану жестоко би наљутила Пекинг
© AP Photo / Ted S. Warren
Пратите нас
Учесталом продајом оружја Тајвану и подизањем тензија око тог острва које Кина сматра својом територијом, САД желе да хомогенизују своје савезнике у Азији и да их увере да их нису напустили. Вашингтон зна колико је тешко водити чак и пропагандни рат на два фронта и због тога, за сада користи тактику контролисане кризе.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Због тога што се није директно умешала у украјинску кризу, америчка репутација нарушена је код савезника и због тога америчка дипломатија жели да их хомогенизује, јер поверење у САД је пољуљано, чак и на Тајвану, објашњава новинар Борислав Коркоделовић.
Отуда учестале продаје оружја овом острву, али и интензивирање војних испорука Украјини.
„САД покушавају да увере савезнике како су спремне да их подрже у одбрани онога што у Вашингтону сматрају претњама – и Русије у Европи, и Кине у Азији. Отуда толике испоруке оружја Украјини и Тајвану. Ради се о настојању да се становништво у ЕУ, НАТО и азијским савезницима убеди да ће се Вашингтон држати обећања да ће помагати јачање одбране савезника“, наводи Коркоделовић.
Провокације Вашингтона према Пекингу
Ипак, америчке активности око Тајвана подижу ниво забринутости. Поред кризе у Украјини, верује се да је на помолу још једна озбиљна криза која би Америку могла да увуче у конфликт са Кином – Тајван. Ово острво, које је од 1949. до 1972. и службено представљало Кину у Савету безбедности УН, предмет је спорења Пекинга и Вашингтона, а Вашингтон сада, не само да наоружава Тајван, већ му даје и отворену моралну подршку.
Током марта Вашингтон је предузео низ акција које би се могле сматрати опасним провокацијама. Прво је уследила посета америчких безбедносних званичника као Бајденових изасланика, затим је Вашингтон обећао војну помоћ у износу од 900 милиона долара, а потом и продаја ракетних система Патриот, а за идући викенд најављена је посета Ненси Пелоси, председавајуће Представничког дома конгреса и оштре критичарке кинеске политике.
Пекинг је на најаву посете Пелосијеве реаговао упозорењем да ће предузети оштре мере уколико Пелосијева посети Тајван, као и да ће њена евентуална посета нашкодити кинеско-америчкој сарадњи. Све то навело је бившег аустралијског премијера Кевина Рада да у ауторском тексту за лондонски Гардијан упозори да кинеско-амерички конфликт још није неизбежан, али је могућ у овој деценији. Живећемо „деценију опасног живљења“, упозорава Рад, алудирајући на чувени аустралијски филм са Мелом Гибсоном.
Хомогенизација редова светског хегемона
Неизбежност кинеско-америчког оружаног конфликта не искључују амерички команданти, у то мање верују тајвански, а кинески команданти о томе и не размишљају. Америчко-тајвански војни команданти сматрају да у наредних три до шест година не треба очекивати кинеску војну интервенцију на Тајван, објашњава Коркоделовић. Уз то, Кина прави јасну разлику између кризе у Украјини и ситуације на Тајвану – према њима, узрок кризе у Украјини је акумулација сукоба у протекле три деценије, док такав интензитет сукоба између Тајпеја и Пекинга не постоји.
„САД желе да даље јачају своју хегемонију тиме што ће збијати редове својих савезника, након Европе и у Азији. То је, у ствари, даља хомогенизација редова светског хегемона“, сматра он и додаје да се Америка, у игри са Тајваном користе тактику контролисаног подгревања тензија.
То се види и по америчком ставу о последњој продаји оружја Тајпеју – америчка администрација продају је правдала захтевом Тајпеја, чиме су САД, сматра се у Пекингу, опрале руке и кривицу пребациле на Тајван у жељи да не ремете односе са Пекингом.
Пекинг зазире од ширења НАТО у Азији
Са друге стране, Кина има јаких разлога за забринутост од јачања америчке хегемоније у азијско-пацифичком региону. На мадридски самит НАТО позване су и државе из тог дела света – Јапан, Јужна Кореја, Нови Зеланд и Аустралија.
„То је оно од чега Пекинг одавно зазире – ширење НАТО-а и на подручје Азије и стварање могућности за избијање додатних криза у делу света који је мотор глобалне привреде. Кина је сада главни заштитник динамизације светске привреде јер је прва привредна сила и највећи извозник и њена стабилност умногоме зависи од очувања стабилности у глобалној економији“, каже Коркоделовић.
Током разговора са кинеским колегом Си Ђинпингом, амерички председник Џо Бајден обећао је да САД не желе Хладни рат и промену кинеског политичког, привредног и друштвеног система, као и да не подржавају независност Тајвана и да не желе сукоб са Кином.
„Међутим, сада се показује да се, можда, амерички председник не држи дате речи јер ово је трећа продаја оружја Тајвану у периоду Бајденове администрације, а друга за последња два месеца. А тек смо у првој трећини 2022. и вероватно ће та бројка расти“, сматра Коркоделовић.
