Ниче „гвоздена завеса“ на Дрини: Ко прави тајне спискове неподобних у БиХ
© YT/Al Jazeera Balkans / print screen
Пратите нас
Тајни спискови особа којима је забрањен улазак у БиХ најречитије говоре о томе како безбедносне службе БиХ узурпира политичко Сарајево, које користи „руску претњу“ како би подигло „гвоздену завесу“ на Дрини и одвојило Републику Српску од њеног интелектуалног центра.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Уколико Обавештајно-безбедносна агенција БиХ (ОБА) буде поступала по закону и испуни захтев председника Савета министара БиХ Зорана Тегелтије, који је затражио списак особа којима је забрањен улазак у БиХ, јавност ће коначно сазнати оно што тражи већ скоро месец дана – имена особа који се на списку налазе.
Политичко Сарајево спушта „гвоздену завесу“ на Дрини
Иако списак постоји по свему судећи већ дуже време, он је активиран баш сада, а саговорници Спутњика, декан бањалучког Факултета безбедности Предраг Ћеранић и стручњак за безбедност Џевад Галијашевић то тумаче као покушај бошњачке политичке елите да Републику Српску и њено политичко вођство прикаже као део „руске претње“ која жели да разори БиХ.
Није проблем што је некима за које се сумња да су се у Сирији борили на страни Ал Каиде или Даеша (терористичким организацијама које су забрањене у Русији) забрањен улазак у БиХ, каже Ћеранић.
„Оно што буди сумњу јесте да се српским професорима и адвокатима, који су веома експонирани у јавности, у смислу одбране српских националних интереса, забрањује улазак, што ствара утисак да је реч о некаквој гвозденој завеси која се подиже на Дрини, како би се Срби из Републике Српске одвојили од свог интелектуалног средишта, што Београд свакако и јесте“, сматра Ћеранић.
Према његовом мишљењу, одговор на питање због чега је списак активиран тек сада, иако је очигледно да постоји већ дуже време, повезан је са почетком руске специјалне интервенције у Украјини.
„Из политичког Сарајева од почетка интервенције 24. фебруара, непрестано се покушавају направити паралеле ситуације у Украјини са стањем у БиХ у смислу оптужби да Милорад Додик жели „украјинизацију“ БиХ, одвајање једног њеног дела и стварање посебне државе по угледу на Доњецк и Луганск. Све ово повезујем са тим збивањима. Неко мисли да је добио за право да оптужује Србе да су „мали Руси“, као некога ко треба да испашта и буде санкционисан због онога што ради Руска Федерација“, истиче Ћеранић.
Списак непожељних – пасјалук сарајевске чаршије
Слично мишљење дели и Галијашевић. Најпре, каже он, постојање тајних спискова које формира ОБА говори о узурпацији државе од стране политичког Сарајева. Али, постојање списка открива, према Галијашевићевим речима и колико је питање иницијативе моћна ствар.
„У Сарајеву знају ко је примарни непријатељ Запада – Русија. И знају увући ту „руску претњу“ у контекст своје узурпације државе, својих интереса. О „великосрпском национализму“ давно су заузели обавештајне ставове и предузели многе акције, али Запад није био заинтересован за ову врсту мере. Сада су те мере, након украјинске кризе, уврштене на дневни ред и сада су на дневном реду такозвани српски националисти, а у ствари интелектуалци или угледни Срби“, каже Галијашевић.
Сарајево је, дакле, искористило западну фрустрацију Русијом и увукло Запад у унутрашње обрачуне у БиХ. Тиме се показало како слуга може преварити господара, додаје он.
„Чудо је како Запад не види да их варају слуге и увлаче у своје локалне битке и своје локалне пасјалуке. Ово је пасјалук сарајевске чаршије, пасјалук политичких и историјских конвертита, који не припадају ни исламу“, закључује Галијашевић.
За сада, познато је да се на списку налази 288 лица, од чега 27 из Србије, остали су из Турске (70), Албаније (70), Црне Горе (60) и других земаља. Постојање инкриминисаног списка открио је историчар Милош Ковић и то на својој кожи, када је почетком марта покушао да, као и сваки пут када је ишао да одржи предавање на бањалучком универзитету где је гостујући професор, пређе границу.
Ковићу је тада забрањен улазак у БиХ под образложењем да представља претњу по националну безбедност БиХ. На исти начин, нешто касније, да су непожељни у БиХ открили су и адвокат Горан Петронијевић и бивши командант српске жандармерије Братислав Дикић.
Уследило је натезање јавности и званичника ОБА, њеног шефа Османа Мехмедагића Осмице, који је испрва тврдио да се на списку налази, како је рекао, хиљаде људи. Међутим, њих је ипак далеко мање, а списак ће, ако институционални механизми буду радили, бити објављен.
