https://sputnikportal.rs/20220409/orbita-kulture-1135999792.html

Да ли су други једини кривци за наш заборав | Орбита културе

Да ли су други једини кривци за наш заборав | Орбита културе

Sputnik Србија

У данашњој емисији анализирамо колико је политика условила српску културу да потисне и заборави националне трауме, као и да ли ћемо једну од њих – спаљивање... 09.04.2022, Sputnik Србија

2022-04-09T10:00+0200

2022-04-09T10:00+0200

2022-04-09T10:00+0200

подкаст

култура

орбита културе

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/1a/1127764719_20:0:687:375_1920x0_80_0_0_92ed5e8a5d08c2bc686830c64dc311ad.png

Када ће се уместо зјапеће рупе на Косанчићевом венцу поново уздићи здање Народне библиотеке, и шта ће то значити за целокупну српску културу – за Спутњик открива в.д. управника НБС писац Владимир Пиштало.О чему је све премијерно проговорио темат „Култура и национална траума“ у новом броју часописа Култура, зашто су деценијама потискиване страхоте српског страдања у НДХ свој први песнички израз добиле тек почетком деведесетих година, какав се културни инжењеринг спроводио, чак и институционално, под плаштом југословенства – у „Орбити културе“ разговарамо са ауторкама текстова који су се нашли у овом зборнику – универзитетским професором и писцем Славицом Гароња и доктором књижевности, критичарем и библиографом Весном Тријић.Шта су о великану српског театра, редитељу Дејану Мијачу, у дану његове смрти за Спутњик казали његови колеге, пријатељи и бивши студенти – глумац Воја Брајовић, позоришна критичарка Драгана Бошковић и редитељка Татјана Мандић РигонатЗашто време Милоша Шобајића тек долази, време које ће његово сликарство поставити на право место – у сам врх светске уметности, зашто верује да је чувени сликар био „обичан геније“, објашњава ликовни критичар и редитељ Ђорђе Кадијевић који је на годишњицу Шобајићеве смрти отворио изложбу „Шобајић – Траг“.Какво је место и значај фантастике у делу најнеобичнијег савременог српског писца Радована Белог Марковића, да ли у њему преовладава атмосфера језовитости или комичности, колико је језик одраз тог белимарковићевског фантастичког света – о томе разговарамо са др Слађаном Илић, ауторком студије „Анђели и страшила“ која анализира типове фантастике у прози чувеног лајковачког књижевника.Зашто је као мали хтео да „постане Русија“ и не знајући шта је све та земља, и зашто је после књига које јој је посветио, одлучио да у знак подршке руском народу организује музичко-поетско вече под називом „Љубави, име ти је Русија“, за Спутњик објашњава песник Горан Лазовић.Које се све поруке крију иза најновије песме „Љубав у инат“ популарног Београдског синдиката која је настала у циљу подршке православној браћи „од Кијева до Питера, од Софије до Москве“, зашто и даље верује да је љубав једина контра овом лудилу, да је „љубав панк и једина права побуна“ открива нам Бошко Ћирковић – Шкабо из „Београдског синдиката“.„Орбита културе“ прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.У жељи да афирмише праве вредности, остаје верна сопственом слогану који гласи: „Када има културе, нико не примећује, а када је нема — примете сви“.Спутњикову „Орбиту културе“ уређује Дејана Вуковић, а емитује се сваке суботе у 10.00 на таласима Радија Студио Б.

2022

Вести

sr_RS

култура, орбита културе, аудио