Срби рекли своје: Створени услови да војна неутралност државе уђе у Устав
17:41 09.04.2022 (Освежено: 12:53 07.03.2023)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Војна неутралност Србије као тема у кампањи српских странака и улазак у српски парламент десно или национално оријентисаних странака пружа могућност да се војна неутралност полако али сигурно пресели из Резолуције у Устав Србије као трајна категорија, мишљење је саговорника Спутњика.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Владајућа СНС, нове парламентарне странке и коалиције Заветници, Нада, Двери као и Социјалисти своју изборну кампању поставили су и на три принципа: одбрани Косова и Метохије, „не“ у НАТО и војној неутралности.
Судећи по сигналима из тих странака повећавају се шансе и да се војна неутралност Србије, која је досад била потврђена скупштинском Резолуцијом, усвојеном 26. децембра 2007. године, сада подигне на ниво захтева да постане уставна категорија.
Већинско опредељење постоји
Пензионисани генерал Владимир Лазаревић указује на чињеницу да се управо на украјинској кризи показало колико је добра војна неутралност у смислу неприпадања војним пактовима, иако постоји активна сарадња Србије са свим земљама које се налазе у различитим савезима.
„Мислим да је већинско опредељење Србије за војну неутралност. Ако би то постала и уставна категорија онда нема никакве дилеме да бисмо могли да имамо сарадњу са свима који би желели да сарађују са нама али на равноправној основи,“ каже он.
Другим речима, како каже, убацивањем војне неутралности у Устав Србије ми бисмо се трајно осигурали од даљих притисака да будемо на страни неког војног савеза или неке стране у потенцијалном сукобу.
„Ми јесмо мала држава али то не значи да не можемо да имамо своје интересе као и велике државе, и да спроводимо политику која је у нашем интересу. У овом случају је то да војну неутралност напокон убацимо у Устав где јој је и место. Јер, као Резолуција војна неутралност подложна је томе да је нека друга композиција власти, са другачијом идеологијом у неком тренутку у будућности просто укине,“ констатује наш саговорник.
Лазаревић подсећа да је војна неутралност Србије до сада а представљана у јавности као балансирање између НАТО и Русије.
Србија би добила сигурност
Професор Стевица Деђански, директор Центра за развој међународне сарадње, сматра да је војна неутралност један он најјачих националних интереса за Србију.
„Кључна ствар за Србију је да се војна неутралност, поред скупштинске одлуке која је донета пре више година у форми Резолуције, сада убици у Устав Србије јер мислим да су за то сада створени услови. Војна неутралност Србије је кључни интерес наше земље и свих наших будућих догађаја,“ сматра Деђански.
Туркменистан je, подсећа наш саговорник, још од 1995. године војно неутрална држава и тражили су да им се то призна и у Уједињеним нацијама, тако да на њих сада нико више не врши притисак да приступи неком војном савезу.
„По мени је то неки пут којим Србија треба да иде, и ако неко има право да тражи војну неутралност онда смо то ми, с обзиром шта смо све прошли од санкција до бомбардовања и кршења међународног права па надаље,“ наводи он.
Запад не би био задовољан
Према његовим речима, Запад наравно не би био задовољан да Србија и уставно постане војно неутрална јер би се онда изгубио сваки простор за маневрисање Србијом и притискање на њу да уђе у НАТО.
Војна неутралност Србије до сада није одређена ни у Уставу, ни у законима, ни у важећим стратегијама. На папиру се нашла једино у Резолуцији Народне скупштине о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије из 2007. године. У овој резолуцији проглашава се „војна неутралност у односу на постојеће војне савезеˮ и то због улоге НАТО у догађајима који су водили проглашењу независности Косова (2008). Ниједан документ, међутим, није даље операционализовао шта војна неутралност – осим недостатка интересовања за улазак у НАТО – заправо значи, а обим практичне сарадње са овим савезом кроз Партнерство за мир (ПзМ) био се значајно повећао у наредним годинама.
Лидер СПС Ивица Дачић је у интервјуу за Спутњик пред изборе подсетио да је Србија војно неутрална земаља али и истакао да би то требало да пише и у Уставу. Такав став, у предизборним интервјуима за наш портал, изнели су и кандидат коалиције НАДА за председника Србије Милош Јовановић, као и кандидати Двери и српске странке Заветници Бошко Обрадовић и Милица Ђурђевић Стаменковски. За војну неутралност Србије, што би требало да буде и пресудно, залаже се и владајућа СНС која је поново добила највећу подршку на изборима.
