https://sputnikportal.rs/20220410/crveno-zlato-ce-biti-jos-vrednije-ove-godine-dnevnice-za-branje-5000-1136317917.html
„Црвено злато” ће бити још вредније ове године, дневнице за брање 5.000
„Црвено злато” ће бити још вредније ове године, дневнице за брање 5.000
Sputnik Србија
Нагађања око цене малине новог рода већ су почеле иако до бербе има више од три месеца. Произвођачи верују да ће српско „црвено злато” бити ове године још... 10.04.2022, Sputnik Србија
2022-04-10T10:57+0200
2022-04-10T10:57+0200
2022-04-10T10:57+0200
економија
србија – економија
србија
економија
привреда и пољопривреда
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112014/68/1120146831_0:120:1920:1200_1920x0_80_0_0_3a3e66aeff08fa0d60532dd1468d7967.jpg
„Ове године може се очекивати цена овог воћа од 600 до 800 динара за килограм, пре свега јер су поскупели хемија, репроматеријал, радна снага и ђубриво“, изјавио је недавно Добривоје Радовић, председник Асоцијације произвођача малина и купина у Србији.Он сматра да цена може и да премаши 800 динара, у зависности од тога какви ће бити временски услови, јер би у случају мањих приноса била већа тражња. Малина је у веома лошој кондицији, слабог израстања, стабљика је кратка и можемо слободно рећи да ће то бити мањи род него прошле године, оценио је Радовић.Подсетио је да је цена овог воћа 2021. била солидна, сорта „виламет” плаћена је од 420 до 450 динара по килограму, а извозна цена малине која није пребирана у хладњачама кретала се и креће се од 700 до 900 динара.Један од највећих домаћих стручњака за воћарство, др Александар Лепосавић са Института за воћарство у Чачку каже да треба бити обазрив с нагађањима о цени и не ризиковати у стварању негативног одјека, пише Политика.„Купци, који имају своје представнике у Србији, врло добро знају са чим располажемо и каква је ситуација“, наглашава Лепосавић.Према његовим речима, без обзира на не баш сјајно стање у малињацима, тренутно у светској трговини постоји велика обазривост и преокупираност базичним производима, а малина је као и друге врсте јагодастог воћа, производ луксузног карактера и због тога постоји застој у преузимању, иначе плаћене малине из наших хладњача.Додаје да је тачно да на тржишту постоји изузетно велики дефицит тог воћа али да је на ово утицао и мањак неиспоручене робе из 2021. године.„То је на крају довело до огромних губитака многих хладњачара у Србији јер су већу цену плаћали овде за ‘оригинал’ и друге категорије робе, него за финални производ који су пласирали на европско или светско тржиште“, наводи Лепосавић.Сматра да постоје сигнали и са светског тржишта који указују на опрезност. Рецимо, без обзира на то што су Чилеанци имали повлашћен положај с испорукама смрзнутог програма малине на кинеско тржиште, у последње време Кинези су им, у покушају да унапреде своју производњу али и због реекспорта коме су они прибегавали, увели посебно обележавање сваке пошиљке са стриктним подацима о пореклу робе која се увози.Лепосавић напомиње да то јако усложњава извоз чилеанског воћа, поскупљује га и успорава. Чилеанци су иначе недавно завршили бербу, имају производњу испод 15.000 тона, што значи да се пад производње малине у тој земљи наставља. У домаћим приликама уочавају се одређени проблеми. У западној Србији тренутно за најпростије радове у малињацима, као што је везивање плодоносних прираста, односно изданака за род, немогуће је наћи радника за дневницу испод 5.000 динара, док су за тај посао 2021. сезонци наплаћивали 2.500 највише 3.000 динара.
https://sputnikportal.rs/20220406/kilogram-jagoda-700-dinara-domace-voce-uskoro-stize-na-tezge-proizvodjaci-predvidjaju-paprenu-cenu-1136204858.html
https://sputnikportal.rs/20220329/da-li-su-srpski-vocari-zakasnili-sa-sadnjom-malina-1135934933.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112014/68/1120146831_80:0:1840:1320_1920x0_80_0_0_8334bc060cc18095b6079a2e68f92753.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија – економија, србија, економија, привреда и пољопривреда
србија – економија, србија, економија, привреда и пољопривреда
„Црвено злато” ће бити још вредније ове године, дневнице за брање 5.000
Нагађања око цене малине новог рода већ су почеле иако до бербе има више од три месеца. Произвођачи верују да ће српско „црвено злато” бити ове године још вредније и да ће за килограм моћи да добију 600-800 динара. Стручњаци сматрају да је за лицитирање рано и да се непримереним изјавама иде на штету овом најзначајнијем сектору домаћег воћарства.
„Ове године може се очекивати цена овог воћа од 600 до 800 динара за килограм, пре свега јер су поскупели хемија, репроматеријал, радна снага и ђубриво“, изјавио је недавно Добривоје Радовић, председник Асоцијације произвођача малина и купина у Србији.
Цена малине од 800 динара је нека средња цена од 250 динара која је била пре две године, изјавио је Радовић за „Нову економију”.
Он сматра да цена може и да премаши 800 динара, у зависности од тога какви ће бити временски услови, јер би у случају мањих приноса била већа тражња. Малина је у веома лошој кондицији, слабог израстања, стабљика је кратка и можемо слободно рећи да ће то бити мањи род него прошле године, оценио је Радовић.
Подсетио је да је цена овог воћа 2021. била солидна, сорта „виламет” плаћена је од 420 до 450 динара по килограму, а извозна цена малине која није пребирана у хладњачама кретала се и креће се од 700 до 900 динара.
Један од највећих домаћих стручњака за воћарство, др Александар Лепосавић са Института за воћарство у Чачку каже да треба бити обазрив с нагађањима о цени и не ризиковати у стварању негативног одјека,
пише Политика.
„Купци, који имају своје представнике у Србији, врло добро знају са чим располажемо и каква је ситуација“, наглашава Лепосавић.
Према његовим речима, без обзира на не баш сјајно стање у малињацима, тренутно у светској трговини постоји велика обазривост и преокупираност базичним производима, а малина је као и друге врсте јагодастог воћа, производ луксузног карактера и због тога постоји застој у преузимању, иначе плаћене малине из наших хладњача.
„Наравно да је рано говорити о цени. И пре ситуације са Украјином тврдоглаво инсистирање на цени у неку руку изазвало је и одређени револт код наших традиционалних купаца. Наше је да их убедимо да је производ квалитетан, а знамо да јесте, и да тако наступамо у промоцији и маркетиншким активностима у којима се не истичемо баш претерано. Лицитирање и помињање било ког износа, у овом случају 800 па чак и 1.000 динара за килограм малине који је неко ‘дужан‘ да нам плати је сасвим погрешан начин и то нам само наноси штету јер то никога не обавезује“, каже он.
Додаје да је тачно да на тржишту постоји изузетно велики дефицит тог воћа али да је на ово утицао и мањак неиспоручене робе из 2021. године.
„То је на крају довело до огромних губитака многих хладњачара у Србији јер су већу цену плаћали овде за ‘оригинал’ и друге категорије робе, него за финални производ који су пласирали на европско или светско тржиште“, наводи Лепосавић.
Сматра да постоје сигнали и са светског тржишта који указују на опрезност. Рецимо, без обзира на то што су Чилеанци имали повлашћен положај с испорукама смрзнутог програма малине на кинеско тржиште, у последње време Кинези су им, у покушају да унапреде своју производњу али и због реекспорта коме су они прибегавали, увели посебно обележавање сваке пошиљке са стриктним подацима о пореклу робе која се увози.
Лепосавић напомиње да то јако усложњава извоз чилеанског воћа, поскупљује га и успорава. Чилеанци су иначе недавно завршили бербу, имају производњу испод 15.000 тона, што значи да се пад производње малине у тој земљи наставља. У домаћим приликама уочавају се одређени проблеми. У западној Србији тренутно за најпростије радове у малињацима, као што је везивање плодоносних прираста, односно изданака за род, немогуће је наћи радника за дневницу испод 5.000 динара, док су за тај посао 2021. сезонци наплаћивали 2.500 највише 3.000 динара.
„Сва та прича о прошлогодишњој изузетно високој цени и достигнутим рекордима подигла је и цену радне снаге, не само за малину већ за другу биљну производњу, а огроман дефицит радника у нашој земљи присутан је већ дужи низ година“, закључује Александар Лепосавић.