Даниловград још пије воду са „руског“ водовода
© Фото : Уступљено Спутњику
Пратите нас
У временима када је званична Подгорица под сталним притиском да уведе нове санкције Русији због украјинске кризе, Миљан Станишић, публициста из Даниловграда, подсјећа јавност да је царска Русија била заштитница некадашње Црне Горе.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Станишић истиче да велики број црногорских грађана не прихвата да Црна Гора треба да буде непријатељски настројена према Русији.
„У бурним историјским дешавањима кроз које је пролазила Црна Гора у ослободилачким борбама и уопште борби за њен опстанак и постојање, велику помоћ је добијала од Русије. То се може сажети у оцјени Петра Првог Петровића Његоша, Светог Петра Цетињског: „Моли се Богу, а држи се Русије“, који је у аманету на самртничкој постељи проклео оне Црногорце и Брђане који би одступили од „јединородне и јединовјерне нама Русије“, каже Станишић.
Он подсјећа да је Русија у континуитету помагала црногорски буџет, о чему детаљно пише др Мирчета Ђуровић у књизи „Црногорске финансије 1860-1915“ што је било од изузетног значаја за Црну Гору у борби за опстанак.
„Навешћу само нека од доброчинстава која је братска Русија чинила Бјелопавлићима, од којих и она током Вељег рата 1876-1878. године, након чијег је побједоносног исхода Црна Гора постала међународно призната држава“, каже Станишић.
„Руски“ водовод само део доброчинстава
Станишић истиче да је Словенско добротворно друштво из Петрограда послало у Црну Гору и из својих средстава све до завршетка Вељег рата финансирало долазак и рад шест љекара и другог медицинског особља (о чему пише и академик Бранислав Бато Пешић у књизи „Даниловград – здравство и здравствена култура“). Од те екипе у Подгорици су били љекари др Михаило Давидович Рапутов и др Констатин Едуардвич Кербер. Јануара 1876. година у Црну Гору је дошла бројна мисија руског Црвеног крста, ради стварања великог војно-санитетског центра, а за потребе Јужног фронта. За стварање тог центра у Даниловграду је из њеног састава формирана посебна екипа руских хирурга и медицинских техничара и болничара.
Миљан Станишић, публициста из Даниловграда
© Фото : Уступљено Спутњику
„Главни задатак руских доктора био је прихват, збрињавање и лијечење рањеника, припадника Јужног фронта које су допремале специјалне војно-санитетске јединице. Према подацима, више од 2.000 рањеника је било обухваћено медицинским третманом, као и обрађено око три хиљаде болесника (ратних сирочади, старих, изнемоглих, дјеце). Поред рањеника, наведени љекари и виши медицински техничари су пружали медицинске услуге и болесницима, дјеци, старима и изнемоглима. Ова екипа руског Црвеног крста бавила се и пословима превентиве, како би сузбила ширење заразних болести, међу којима и оних од маларије. Спроводили су и програме здраствено-васпитног образовања, од чега и оног дијела који се односио на личну и колективну јавну хигијену. Како је био велики прилив рањеника са фронтова, то је централна болница из Даниловграда отворила и истурене пунктове у више околних мјеста у Бјелопавлићима. Због преобимног посла, њима је у испомоћ придружена још једна екипа руског Црвеног крста „Покровског обшчества“, којом је руководио генерал Рихтер. Руске љекаре је посебно фасцинирало то што су санитетске јединице допремале на лијечење и заробљене турске војнике. О умијешности и хуманости руских доктора писао је „Глас Црногорца“, и други листови и часописи,” каже Станишић.
Донација доктора Захарина
Изградња водовода у Даниловграду омогућена је 1897. године захваљујући великој донацији коју је приложио Григорије Антонович Захарин, професор Медицинског факултета у Москви, шеф катедре за интерну медицину, истакнути научник и хуманиста.
Глигориј Захарин
© Фото : Уступљено Спутњику
„За израду пројекта водовода, ангажован је инжењер Марко Ђукановић. Књаз Никола је 1896. год. у Москви присуствовао крунисању руског цара Николаја Другог Романова, и том приликом познати љекар и професор медицинског факултета у Москви, Григорије Антонович Захарин, поклонио је књазу Николи 45.000 златних рубаља за изградњу водовода за Цетиње и Даниловград. Челичне цијеви за водовод купљене су у Аустроугарској, парoбродом довезене у Котор, одакле су их мјештани, на својим раменима, донијели до Даниловграда. Вода из прве даниловградске чесме потекла је на Петров дан давне 1897.године, а водовод је био дугачак шест километара“, указује Станишић.
Некадашња Учитељска школа
Станишић указује како су велики допринос просвјетно-културном уздизању Бјелопавлића дали професори из Русије, који су овдје дошли углавном послије Октобарске револуције 1917. године. Они су били предавачи у Нижој реалној гимназији, основаној 1918. године и Учитељској школи, отвореној 1919. године. То је била прва Учитељска школа у Црној Гори. Он истиче да Даниловграђани имају намјеру да обнове и један дио градског гробља, који се звао „руско гробље“ на коме почивају земни остаци Руса који су живјели у Даниловграду.
