Може ли Марин да свргне Макрона – спрема се драма у другом кругу
18:03 11.04.2022 (Освежено: 15:52 06.04.2023)
© AP Photo / Bob Edme
Пратите нас
Марин Лепен ће тешко успети да разбије породично проклетство, али ништа није немогуће. Да би победила Емануела Макрона у другом кругу председничких избора, потребно јој је труда и среће, али и да пре свега придобије гласаче „патриотске левице“ који су против Макрона, али који још имају резерву према њој и њеном породичном наслеђу.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Трећи пут у последњих двадесет година, кандидат нетрадиционалне деснице (како се то у Француској назива) , ушао је у други круг председничких избора. Марин Лепен, лидерка некадашњег Националног фронта, а данас Националног окупљања, освојила је у првом кругу председничких избора у Француској 24,41 одсто гласова, док је актуелни председник Емануел Макрон освојио 27,6 одсто.
Лепенова тешко до победе
Историја се тако понавља – као и 2017, као и када је њен отац Жан Мари Лепен ушао у други круг против Жака Ширака, и данас председнички кандидати који нису ушли у други круг позивају да се гласа против Лепенове. То је, непосредно након првог круга, учинила градоначелница Париза и кандидаткиња Социјалиста Ана Хидалго, док је трећепласирани, лидер ултралевичарске партије Непокорена Француска, Жан Лик Меланшон, који је освојио 21,95 одсто гласова, позвао своје гласаче да не дају ни један глас Лепеновој. Једини који је подржао Лепенову је четвртопласирани десничар Ерик Земур.
Све ово умногоме ће отежати посао Лепеновој којој би, према речима Душана Гујаничића из Института за политичке студије, за победу у другом кругу било потребно да придобије гласаче који се не слажу са Макроновим начином владавине, али још гаје резерве према Лепеновој и њеном породичном наслеђу. Спортским речником, Макрон је фаворит, додаје он.
„Ако успе да придобије један, и то не мали број Меланшонових гласача и ако успе да искористи неке слабе тачке Макронове владавине, као што је Мекинзи скандал, који се још није одразио на Макронов рејтинг, као и ако не буде правила неке грешке у кампањи што је раније био случај, могла би да доведе у питање Макронову победу“, наглашава Гујаничић.
Русофобија као део политичке кампање
Према Гујаничићевим речима, украјинска криза имала је велики утицај на француске председничке изборе, а у другом кругу Марин Лепен ће сигурно бити оптуживана своје реалне, пренаглашене или претпостављене везе са Владимиром Путином. Макронов изборни штаб сигурно ће користити везе Лепенове и Русије да подрије њен ауторитет у бирачком телу.
Лепенова је, пак, делимично успела да се одбрани од оваквих напада у кампањи пред први круг, осудила је руску специјалну операцију у Украјини, али није подлегла русофобној хистерији. Лепенова се труди да не затвара врата према Русији јер, као што је сама рекла у кампањи, постоји опасност да се Русија у потпуности окрене Кини.
Највеће изненађење – Меланшон
То што су у други круг прошли Лепенова и Макрон, према Гујаничићевим речима, и није неочекивано – сва истраживања јавног мнења предвиђала су такав исход, истиче он. Ни излазност бирача (око три четвртине) није била неочекивана.
„Оно што је било мање очекивано или неочекивано је велики проценат гласова за Жан Лик Меланшона, који је већ годинама неспорни лидер француске левице. И ја, али многи други сматрали су да је он већ достигао врхунац на прошлим изборима. Међутим, на овим изборима пребацио је двадесет одсто, што је одличан резултат јер је усисао преко осамдесет одсто левичарских гласова“, каже Гујаничић.
Земур потпуно подбацио
Са друге стране, Ерик Земур са крајње деснице такође је изненађење. Њему су, према Гујаничићевим речима, анкете у почетку кампање давале јако пуно изгледа, међутим, како је кампања одмицала, он је слабио, да би на крају освојио свега око седам одсто гласова.
„Мислим да је Земур свесно ставио нагласак на културно-идентитетска и цивилизацијска питања, а да је у доброј мери занемарио економско-социјална питања, чију је тематику умногоме преузела Марин Лепен. Пошто они деле готово идентично бирачко тело, видимо да је, када бисмо спојили њихове резултате, трећина бирачког тела. Такође, Земур се сигурно појавио у очима многих као кандидат који је свакако образован, широке културе, полемичар, идеолог, али који је заступао ставове који су били радикалнији“, сматра Гујаничић.
Један од тих радикалних ставова је и Земурово залагање за враћање на снагу Наполеоновог закона према чијем слову сви рођени у Француској морају да носе имена из хришћанског календара, додаје наш саговорник.
Колапс партија центра
Највеће изненађење француских председничких избора је, пак, потпуни колапс традиционалних партија центра – кандидаткиња странке десног центра, Републиканци, Валери Пекрез освојила је мање од пет одсто гласова.
„То је апсолутни крах и те странке, и њене политике. Валери Пекрез добила је 4,8 одсто гласова, што ће довести до прекомпозиције целокупне француске деснице, а потом и политичке сцене“, оцењује Гујаничић.
Слично су прошли и Социјалисти – њихова кандидаткиња, већ поменута градоначелница Париза Ана Хидалго освојила је тек 1,7 одсто гласова.
