Нова Концертна дворана Београдске филхармоније стожерна тачка Европе између Истока и Запада /фото/
© Фото : Промо
Пратите нас
Тим пројектног студија „Amanda Levete Architects (АЛ_А) из Лондона изабран је за победника међународног конкурса за архитектонско идејно решење будуће концертне дворане Београдске филхармоније. Планирана локација објекта је на Новом Београду поред Палате Србије, у Блоку 13.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Дугогодишњи директор Београдске филхармоније Иван Тасовац започео је рад на идеји нове Концертне дворане Београдске филхармоније пре више од једне деценије сматрајући је неопходном не само за даљи напредак водећег оркестра у региону, већ новим симболом Београда и Србије и тачком сусретања целога света.
© Фото : Промо
Смештена поред историјске Палате Србија на Новом Београду, Концертна дворана Београдске филхармојије замишњена је као пројекат који служи изградњи светлије, одрживије будућности града према визији Ивана Тасовца.
© Фото : Промо
Са више просторија за извођење, одржавање проба и креативни рад, укључујући симфонијску концертну салу са 1.600 места, дворана ће бити прва те врсте на Балкану.
© Фото : Промо
Међународни жири, састављен од архитеката, стручњака за концертне дворане и конкурсе, као и од представника Владе РС, Министарства културе и информисања, Града Београда и Београдске филахрмоније, од 37 пријава из 15 земаља изабрао је награђивани архитектонски студио који је основала архитекта Аманда Левит, добитница британске награде РИБА Стерлинг.
© Фото : Промо
Аманда Левит, директорка АЛ_А, каже да се овим пројектом из Србије шаље важна порука.
„Величанствено окружење парка Ушће, на обалама реке Дунав, шаље моћну поруку о преображењу и поновном враћању природи наших градова како бисмо их учинили зеленијим и лепшим просторима. Концертна сала ће бити израз складности између природе, архитектуре и музике, на стожерној тачки у Европи где се сусрећу Исток и Запад. То ће бити место где ће се људи из свих крајева и култура, свих узраста и вештина, окупљати како би уживали у музици свих жанрова.“
© Фото : Промо
Као наредни корак тим ће радити на изради техничке документације, која је подељена у три фазе.
„Предео око реке Дунав и амбијент парка је наша полазна тачка. Коришћење водене површине да би се у њој одразила зграда и околна природа дочарава мочварно подручје које је првобитно омогућило српском народу да се овде успешно развија. Поновно враћање парка природи као амбијента за нову Концертну дворану шаље напредну поруку о потреби да наше градове преобразимо и учинимо их зеленијим, чистијим и лепшим. Сада више него икад, напетост која влада између природе и градова мора се помирити. Ми то овде радимо тако што замишљамо Концертну дворану Београдске филхармоније као израз хармоније. Склада између грађевине и природног простора, између истока и запада, између старог и новог, између генерација и између култура“, наводи Аманда Левит.
© Фото : Промо
Према њеном концепту, Концертна дворана састојаће се од четири главне просторне целине – велике дворане за концерте, сале за рецитале, креативног центра и подијума.
„Свака простоија имаће другачији карактер, славећи различите музичке жанрове, привлачући различиту публику и подстичући различите активности. Ове четири просторне целине окружују друштвени простор који чини срце Концертне дворане Београдске филхармоније, са заједничким помоћним просторијама смештеним испод новоствореног градског трга. Кроз овако уређен простор стварамо зграду без предње и задње стране, што резултира једном архитектонском панорамом. Зграда и нови унутрашњи заједнички друштвени простор окупљају се под надстрешницом која се простире на сваком месту, меко се ослањајући између њих. Кроз ову експресивну форму зграда говори о кретању музике. Материјалност овог покрова створиће ефекат таласања који одражава шарене воде реке Дунав, одражавајући пејзаж који се мења са променом годишњих доба и наговештавајући један нови споменик цултуре“, истиче Левит.
