Човић: Имам један савет за наше руководство поводом захтева да уведемо санкције Русији
14:21 13.04.2022 (Освежено: 14:38 13.04.2022)
Пратите нас
Небојша Човић, некадашњи градоначелник Београда, потпредседник Владе Србије, посланик и председник Координационог центра за Косово и Метохију, огласио се ауторским текстом поводом захтева са Запада да Србија уведе санкције Русији због специјалне војне операције у Украјини.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Човићев текст објављен у „Новом стандарду“ преносимо у целости:
„У западним престоницама, у приватним разговорима, већ тврде да је увођење санкција против Русије од стране Србије готова ствар. Имам један савет за наше руководство
Године 2009. тадашњи амерички амбасадор у Москви, Бил Бернс, однео је меморандум врху САД из Кремља у коме је у основи писало – НЕ значи НЕ, ако кренете са ширењем на Украјину, узећемо све делове Украјине који су од стратешког значаја за Русију. Арогантни амерички политичари су то игнорисали и 2014. се десило управо оно на шта је Москва упозоравала пет година раније.
Наивно је мислити да је овај рат у Украјини случајни несрећни развој догађаја. Године 2018. амерички, пре свега војни врх, али и утицајни кругови у демократској сенци и архи-тајкуни за које се обично каже да владају из сенке, шокирани спознајом да је доминација САД увелико у силазној путањи и војно и економски и технолошки, у односу на Русију (нарочито војнотехнолошки) и Кину (на све начине), панично тражи начин да овај процес заустави.
Тада се од многих института и приватних фирми повезаних са одбрамбеним сектором захтева да направе концепт на који начин могу да се зауставе Русија и Кина, како би САД ухватиле корак и зауставиле свој пад. Године 2019. једна од највећих приватних фирми у одбрамбеном сектору, РАНД, излази са документом који у наслову гласи: Како натерати Русију да пренапрегне своје капацитете и да се избаци из равнотеже, а у поднаслову: Процена опција које наносе највећу штету. Ускоро након објављивања овог документа почиње да се развија њим разрађен сценарио, а чије финале гледамо сада са трагичним конфликтом у Украјини и са незабележеним економским и информативним ратом против Русије и руског народа, који без ове велике представе коју режирају трансатлантски редитељи, а у којој, на жалост гину недужни људи и уништава се једна земља, не био ни могућ ни прихватљив.
Реалност на терену
Иако се чини да запад хистеричном, готово фашистичком антируском пропагандом добија овај рат, на терену је ситуација потпуно другачија. Русији никада није био циљ да за 5 дана згази Украјину. Њихова стратегија је другачија и, уз реално велике губитке, они је испуњавају у потпуности. Наивно је, да не употребим неку другу реч, то што се у медијима појављују спекулације да је „Украјина одбранила Кијев“, јер руске трупе никада нису ни намеравале да у њега уђу. Делимична опсада Кијева је урађена како би се одсекле украјинске формације од прегруписавања ка оним фронтовима који су истински циљ руских трупа. Када је то постигнуто, руске трупе су кренуле ка правом циљу.
Стратешки – Русија постиже оно што је био циљ од почетка: потпуно је уништена украјинска одбрамбена инфраструктура и снабдевање горивом и храном, испоруке оружја из НАТО земаља за којима вапи Зеленски се уништавају одмах по уласку у Украјину или на путу ка украјинским јединицама којима су намењене, свега 10 одсто тог оружја заиста стигне до украјинских војника; многе земље су већ послале све што су имале, укључујући и Немачку, Канаду, Велику Британију, и које у војним складиштима имају само онај минимум који не смеју да отуђе. САД су слале застарело оружје, из осамдесетих година, коме је прошао рок употребе и које не може да се користи ноћу и нема савремене системе, једноставно не може да парира технолошки најсавременијем наоружању које користе руске трупе, које су сада већи део активности кренуле да спроводе ноћу, када су ови системи потпуно неупотребљиви. НАТО чланице из некадашњег Варшавског пакта сада празне своја војна складишта и шаљу – застареле тенкове и осталу опрему који су неупоредиво инфериорни у односу на оно са чим располаже друга страна.
Сада политички врх САД користи догађаје, рађене по истом сценарију као и Маркале, Рачак, да од америчког конгреса добије дозволу да Украјини пошаље модерније и много скупље системе, али извесно је да ће и они највероватније доживети исту судбину као и претходне испоруке. Када се процени вредност оружја које су НАТО земље доставиле Украјини, а које је руска војска уништила, губици ових земаља се мере у десетинама милијарди долара и евра.
Силеџијски приступ запада је можда био краткорочно, у неким случајевима средњерочно, ефикасан код агресије на релативно мале земље, попут Југославије, Авганистана, Ирака, Либије, Сирије, због чега су се они занели у својим погрешним проценама да исти модел може да функционише и против Русије – а сада видимо прве наговештаје – и против Кине.
„Луцидни” моменти
Иако су то демантовали – након што је Бајден изјавио а камере забележиле – као и у случају Викторије Нуланд и лабораторија са биолошким наоружањем – због чега је портпаролка Беле куће, Џен Псаки, прошле недеље, две недеље након што је била приморана да демантује нешто што није било могуће демантовати, дала отказ у Белој кући да би „унапредила своју каријеру“ на инфериорнијем месту у једној од комерцијалних медијских кућа – ултимативни циљ врха САД је смена режима у Русији како би се ставила шапа на руске ресурсе. (Вредно је подсетити се да је задуженост САД сада готово 135 одсто њиховог бруто друштвеног производа, док у случају Русије дуг износи мање од 20 одсто.) Међутим, и ту је процена била погрешна – по најновијим анкетама, и поред великих губитака у овом рату, у људству, опреми, али и финансијских губитака изазваних санкцијама, Путинова популарност је порасла са око 60 на преко 80 процената!
ЏО Бајден у Варшави
© Tanjug / AP PHOTO/Petr David Josek
Да се сада на кратко осврнем на Бучу и догађаје, које је Бајден – у још једном свом изливу „луцидности“ – априори прогласио руским ратним злочином. Подсетимо се да је Пентагон, када је Кијев лансирао податке о наводном руском масакру над цивилима у Бучи, био резервисан и рекао да не може да потврди аутентичност информација украјинских власти. Међутим, већ тада је Бајден одлучио да је то злочин који су починили Руси и то је јавно рекао медијима. Након тога се дешава оно што смо и ми видели на нашим просторима – обавештајне службе, уместо да обезбеђују проверене информације политичким лидерима на основу којих ови доносе одлуке, покушавају да измонтирају цели случај како би дале квази-чињеничну потврду нечему што су политичари већ неосновано изјавили – а како би се по сваку цену сачувао колики-толики иако већ нарушени кредибилитет председника земље која себе сматра најмоћнијом на свету.
Зеленски је глумац – и његов посао је да ствара информативну илузију како би постигао оне циљеве за које су му рекли да су битни, без искрене бриге за народ на чијем је челу. Он мора да држи тензију и да новим наводима о катаклизмичним догађајима приморава Запад да му шаље додатно оружје. Занимљиво, ни једном га нисмо чули да тражи храну или помоћ за избеглице.
Режирање Буче
У време када се десила Буча, свет је, и поред информативне блокаде сваке информације која би могла дође са руске стране, био згрожен документованим гнусним злочинима украјинске војске над руским ратним заробљеницима. То је директно кршење Треће женевске конвенције и сматра се ратним злочином. Иако су и Зеленски и војно руководство хитри да одмах демантују сваки злочин почињен од стране украјинских војних и паравојних формација, укључујући и коришћење сопствених цивила као живих штитова, чија је сврха да дејства против војних формација имају и цивилне жртве којима се одржава подршка у јавности западних земаља, за овај злочин то није било могуће.
Тих дана се руска војска повлачи из Буче у оквиру стратешког прегруписавања. Сам градоначелник Буче је одмах након повлачења изјавио за медије да је комуникација са руским трупама била коректна, те да су они делили становништву пакете са сувом храном (у видљиво обележеним зеленим картонским кутијама), а заузврат добијали свеже млечне производе.
Украјински војници, Буча
© AP Photo / Vadim Ghirda
Ликвидирани цивили профилисани као руски колаборационисти због руских пакета са храном: Неколико дана након што су руске трупе напустиле Бучу, заменица градоначелника, у зеленој маскирној униформи, објављује неколико драматичних снимака на друштвеним мрежама у којима позива грађане да остану у својим кућама и не излазе напоље јер су полиција и територијална одбрана (у основи паравојска) кренуле интензивно да „чисте Бучу од руских колаборациониста и шпијуна“. Ови снимци се тог дана сатима врте на друштвеним мрежама.
Поред готово сваког од тела убијених грађана Буче пронађена је зелена кутија са сувим оброком који су делиле руске трупе. На сваком телу била је бела трака – или на руци или су им руке том траком биле везане на леђима.
Када су траке у питању, да би се стране разликовале с обзиром на сличност униформи, украјинске војне и паравојне формације носе плавожуте траке на рукама, док руске носе беле или наранџасто-црне траке (симбол победе у рату против фашизма, тзв. Георгијевска лента). Многи цивили носе беле траке, као универзални симбол да нису наоружани и да нису активни учесници у рату. Сви ликвидирани цивили су имали ове беле траке.
Забрана вештачења и истраге злочина: Стање посмртних остатака и крви на местима злочина када су фотографије направљене, почетком априла, показују да су убиства учињена у претходна 24 сата. Да су цивили убијени када су руске трупе биле у Бучи, процес пропадања би већ био у поодмаклој фази, а посмртни остаци би били оскрнављени и од стране животиња у окружењу. Ни једно ни друго није био случај. Руска страна је једина која инсистира да се спроведе истрага, сви други верују Зеленском и Бајдену на реч и одбијају истрагу! Ниједном вештаку није дозвољено да дође на место злочина и иницијално истражи када су ти људи побијени, како, којим оружјем итд. Хистеричне реакције европских лидера и претња судом за ратне злочине су празна прича за залуђивање сопствених јавности ако се не изврши вештачење и тим путем не прикупе докази.
Али то није битно ни Зеленском ни америчким и европским политичарима, у њиховим очима је извршена „контрола штете“ и злочин који је очигледно извршила украјинска парамилиција је прикривен и прикачен Русима. У западним медијима се већ врте нове „информације“ о новим „злочинима“ а Буча је већ архивирана. (Поново се ангажовала и наша миљеница Кристијана Аманпур, која је из своје учмале канцеларије у Лондону, из које је повремено правила досадне прилоге за амерички јавни сервис, сада у свом елементу и у фирмираној маскирној перјаној јакни са крзненим оковратником извештава ноћу са „фронта“, са крова неке зграде у Кијеву, са кога се види осветљена панорама града и где је већ недељама мирно и без икаквих околних ратних дејстава.)
Пад подршке у УН
То нас сада води до гласања у УН у вези са суспензијом Русије из Савета за људска права. Да сада и не улазимо у то ко уопште седи у том Савету и уз чију подршку.
Окидач за овај поступак су били догађаји у Бучи. Међутим, од првобитних више од 140 земаља, односно свега 18 одсто светске популације, укључујући и Србију, које су претходно гласале на Генералној скупштини УН за две америчко-британске резолуције о осуди Русије, што из убеђења што због енормних притисака и уцена, за нову америчко-британску иницијативу да се Русија суспендује из Савета за људска права сада гласа 50 земаља мање, односно 93 земље, или нешто више од 11 одсто светске популације. Због чега? Због очигледне манипулације. Те земље, не желећи да се конфронтирају са запењеним чланицама НАТО, а нарочито са САД, једноставно не присуствују гласању, јер је једна ствар осудити рат, и то је потпуно у складу са поштовањем међународног права, а друга тражити суспензију из неког тела УН због злочина које та земља очигледно није починила, јер је то исмевање и манипулација међународним правом.
Генерална скупштина Уједињених нација
© Tanjug / DRAGAN KUJUNDZIC
Оне силе које врше притиске, и на националном и на личном нивоу, ће их интензивирати у наредном периоду, свесне да су можда добиле информативни рат, али да ће онај на самом фронту брутално изгубити и да ће цена бити спржена земља у великом делу Украјине. Чак и западни лидери и медији сада у неверици извештавају да је изгледна највећа ратна операција виђена од Другог светског рата, од пада нацистичког Берлина, и да ће украјинска војска и паравојне формације, које руске трупе убрзано потпуно окружују, бити потпуно уништени.
Спинови и антируска хистерија не да нису ово могли да спрече, већ су допринели размери разарања. Управо из разлога што су западни обавештајци и аналитичари, којима је био посао да разумеју Путинову стратегију, упали у зачарани круг удовољавања сопственим политичким и војним елитама уместо да буду глас разума који би можда могао да спречи непотребна разарања и цивилне жртве. Они су ти који су у западним медијима пласирали спинове како Путин губи овај рат, у шта су и сами временом почели да верују. Већ сам више пута рекао, ово је тектонска реконфигурација утицаја моћи у свету и Путин овај рат не сме да изгуби. Са друге стране, време и искуство су показали да је фокус страних држава временски ограничен, нарочито у случају прокси ратова, какав је овај у Украјини.
Поред свега, упитан је морални кредибилитет оних који воде ову антируску харангу. Да не идемо даље у прошлост, до злочиначке агресије на нашу земљу и ратове који су се дешавали раније, већ само до рата у Сирији, који и даље тиња. Управо су САД извршиле инвазију на источни део ове земље, оправдавајући то монтираним и лажним аргументима, са истинским циљем да свргну званичну власт у земљи и отму сиријске ресурсе. Десет година касније, уз незапамћена разарања једне суверене земље, уништене градове, стотине хиљада цивилних жртава, њихове трупе су још увек на сиријском тлу, противно вољи сиријских власти и сиријског народа. По чему се то разликује од овога што се дешава у Украјини? Да ли је у Генералној скупштини УН покренута нека процедура за осуду ове бруталне америчке окупације једне суверене чланице УН и гнусних злочина који су починили окупатори чије су границе хиљадама километара далеко?
Савет нашем руководству
Из угла искусног политичара, који се труди да разуме и једну и другу страну, савет нашем руководству – принципијелност смо показали, али покушајмо да учимо из искустава других, немојмо се намештати када су јалова гласања у питању, без обзира на притиске било које врсте. Једноставно одсуствовање – на пример, због болести кућног љубимца за оне који би могли да нам траже оправдање – може да буде решење.
Контакти у западним престоницама, у приватним разговорима, већ самоуверено тврде да су наше увођење санкција против Русије и пуна подршка њиховим ставовима готова ствар и да ће до тога доћи сваког тренутка. С тим у вези, у будућем периоду, размишљајмо стратешки када је у питању диверсификација инвестиција, како нас не би учиниле рањивим на притиске и како не бисмо поново били доведени у ситуацију да нам дође новопечени набеђени министар једне од земаља која има стотине инвестиција у Србији и почне бахато да прети тренутним повлачењем свих тих инвеститора и изазивањем економског колапса у земљи уколико не урадимо како он или она кажу.
Велика шаховска игра је у току, а они који нам тренутно заврћу руке нису баш познати као шахисти, већ као батинаши. А шах је чудна и компликована игра у којој не побеђује највећи силеџија, већ онај који има највише памети“.
Човић је недавно гостовао и у емисији „Свет са Спутњиком“, где је говорио о украјинској кризи и њеним последицама по НАТО, као и улози Србије у данашњим геополитичким превирањима:
