Стагфлација је гора од инфлације: Колико је опасна по светску економију, каква су предвиђања?
21:50 13.04.2022 (Освежено: 22:22 13.04.2022)
Пратите нас
Министар финансија Немачке Кристијан Линднер упозорио је данас на предстојећу фазу економске стагфлације. О стагфлацији сада причају и многи економисти широм света, а она у најкраћем значи фазу у којој ће бити ниске стопе раста, уз високу стопу инфлације.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
На појаву индустријске стагфлације упозорио је недавно и главни економиста АНЗ-а Рејмонд Јенг.
„Можемо јасно да видимо индустријску стагфлацију у Кини, јер са једне стране јачају индекси индустријског аутпута, а у исто време јачају, ако не и више, индекси потрошачких цена. Индустријски сектор је у изузетно лошој ситуацији“, рекао је Јенг недавно.
У Србији ју је недавно поменуо и председник Савеза економиста Србије Александар Влаховић.
„Према прогнозама многих економиста следи период стагфлације, односно стагнације привредне активности уз високу инфлацију“, рекао је Влаховић недавно.
О феномену стагфлације и могућности да се у њој нађе свет говорили су у последње време и други економисти.
Нуријел Рубини, познатији и као Др. Пропаст због успешног предвиђања кризе 2008. године, је у више наврата истакао да свету прети стагфлациона криза налик оној седамдесетих година прошлог века.
У једном од својих последњих чланака он је написао:
„Остављени смо са најгорим и из кризе седамдесетих и кризом после 2007. године. Показатељи дуга су много већи него 1970-их, а комбинација лабавих економских политика и негативних шокова у понуди ће пре подстаћи инфлацију, тако стварајући услове за „мајку стагфлационих дужничких криза“ у наредних неколико година“.
Како је Рубини писао о сценарију „стагфлација“, „инфлацију би наставиле да хране лабаве монетарне, кредитне и фискалне политике. Централне банке, ухваћене у клопку дуга, због високог односа јавног и приватног дуга, мучиле би се да нормализују инфлацију, а да не доведу до краха финансијског тржишта“.
„Штавише, средњорочни шокови у снабдевању би додатно успорили раст и подигли цене производње, те на тај начин повисиле инфлаторни притисак. Такве шокове може да произведе деглобализација, раст протекционизма, балканизација глобалних ланаца снабдевања, све већа просечна старост у развијеним земљама, раздор Кине и Америке, ефекти климатских промена, пандемија, сајберратови и реакције на растућу неједнакост“, написао је Рубини тада, пренео је „Блиц бизнис“.
