Музеј аутомобила обележава дан када је први ауто прошао Србијом: Људи су бежали и крили се
18:08 14.04.2022 (Освежено: 09:20 15.04.2022)
© Фото : Музеј аутомобила
Пратите нас
Обележавајући 119 година од доласка првог аутомобила у Србију, Музеј аутомобила организује туре у којима ће посетиоци открити шта се све возило у Србији последњих 119. година и ко су били први возачи.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
У богатој музејској колекцији, поред возила, налазе се и фарови аутомобила у којем је био краљ Александар Карађорђевић када је на њега извршен атентат у Марсеју.
Први аутомобил је стигао у Београд 16. априла 1903. године. Његов власник био је Бошко Радуловић, београдски трговац и банкар чије је возило марке Неселздорф аустроугарског произвођача до Београда стигло возом заједно са фабричким шофером.
Том догађају у част, Музеј аутомобила организује вођене туре 16. и 17. априла. Његов кустос, историчар Марко Миљковић за Спутњик каже да власник првог аутомобила није био и његов шофер.
„Сматра се да је први професионални шофер у Србији био Сретен Костић који је потом био шофер краљевске породице. Међутим, краљевска породица први аутомобил добија тек 1908. године, дакле пет година касније“, истиче Миљковић.
Музеј аутомобила, прича о другачијој историји Србије
Овај музеј који кроз причу о аутомобилима пружа поглед у једну сасвим другачију историју Србије, владара и појединаца, чува артефакте од времена Карађорђевића до Ђинђића.
„Познато је да је принц Ђорђе, најстарији син Петра Карађорђевића био пасионирани аутомобилиста. Умео је да се из свог стана у улици Краља Петра сјури, не обраћајући пажњу на пролазнике. У колекцији Музеја аутомобила налази се и ауто у којем је Зоран Ђинђић превезен до болнице, као и фарови аутомобила у којем је био Александар Карађорђевић када је на њега извршен атентат у Марсеју“.
Музеј аутомобила
© Фото : Музеј аутомобила
У сусрету с првим аутомобилима, људи у Србији имали су сличну реакцију као када су на белом платну угледали прве филмске кадрове.
„Људи су се склањали испод столова када су први пут у Паризу и годину дана касније у Београду угледали прве снимке ’Уласка воза у станицу’ браће Лимијер. Плашили су се да ће воз искочити с платна. Тако и у сусрету с првим аутомобилима – бежали су, плашили се фарова. То је било застрашујуће, а с друге стране то је почетак техничке револуција која је захватила читаву Европу. Свега 20 дана после Бошка Радуловића, још један Србин постаје власник аутомобила и њихов се број полако повећава. Треба имати у виду да је Србија ипак била сиромашна земља и до Првог светског рата било је укупно шездесетак аутомобила од којих је половина била у власништву војске“, наводи Миљковић и додаје да до Великог рата нису постојали ни аутомеханичари као ни бензинске пумпе.
„Бензин се куповао у апотекама и био је изузетно скуп, али очигледно да је та љубав према аутомобилу превладала да нису жалили новца“.
Модерна гаража служила је као паркиралиште и бензинска станица, а пружала је и услуге одржавања аутомобила
© Фото : Музеј аутомобила
Прва Модерна гаража на читавом Балкану саграђена је 1929. године према нацрту руског архитекте Валерија Сташевског и управо је ту смештен Музеј аутомобила који ће у суботу и недељу обележити дан када се први аутомобил, артефакт који садржи све важне изуме човечанства од точка до микропроцесора, провозао по Србији.
