Порекло тамне материје је у другој димензији: Нова теорија научника
07:19 14.04.2022 (Освежено: 07:26 14.04.2022)
Пратите нас
Тамна материја, неухватљива супстанца која чини највећи део масе свемира, можда је начињена од великих честица названих гравитони који су се први пут појавили одмах после Великог праска, а могуће је да те хипотетичке честице потичу из друге димензије, нова је теорија научника.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Постојање тамне материје може да се уочи само захваљујући њеном гравитационом утицају на уобичајену материју, а научници верују да нова израчунавања показују како су гравитони најбоље објашњење.
„Масивни гравитони су настали сударима обичних честица у раном универзуму. Веровало се да је тај процес био толико редак да би масивни гравитони били кандидат за тамну материју“, каже Ђакомо Качапаља, физичар са Универзитета Лион, један од аутора нове теорије о тамној материји.
У студији коју је урадио Качапаља, заједно са физичарима са Кореја универзитета Хајингом Саијем и Сеунгом Лијем, а објављена је у часопису „Физикал ривју летерс“, наводи се да је довољно ових гравитона настало у раним стадијумима свемира за сву тамну материју која је детектована у универзуму.
Гравитони, уколико постоје, требало би да имају масу мању од једног мегаелектронволта, не више од двоструке масе електрона, стоји у студији. Тај ниво масе је далеко испод нивоа на ком Хигсов бозон генерише масу обичне материје – што је кључно за модел да се произведе довољно гравитона за целокупну тамну материју у универзуму.
Научници су до хипотетичких гравитона дошли тражећи доказе других димензија, за које неки истраживачи верују да постоје, поред три димензије простора и четврте димензије, времена.
Теорија ових научника каже да се гравитони материјализују у нашем универзуму када се гравитација рашири кроз друге димензије. Међутим, те честице би улазиле само у слабу интеракцију са обичном материјом и то искључиво кроз гравитацију. Такав опис је веома сличан ономе што знамо о тамној материји, која не улази у интеракцију са честицама светлости, али има гравитациони утицај на њих. Тај гравитациони утицај спречава, на пример, распад галаксија, наводи „Лајвсајенс“.
„Главна предност масивних гравитона као честица тамне материје је да они само утичу гравитационо, док успевају да избегну да буду откривени“, каже Качапаља.
Други кандидати за тамну материју, као што су масивне честице слабе интеракције, аксиони и неутрини, могу да буду примећени захваљујући њиховим суптилним интеракцијама са другим силама и пољима. Чињеница да масивни гравитони имају утицај на друге честице и силе само преко гравитације такође је њихова предност.
„Због њихове слабе интеракције, они се „троше“ веома споро и остају стабилни током целог живота универзума. Из неког разлога, они су споро створени током експанзије свемира и акумулирани су до данас“, каже Качапаља.
Научници су до сада веровали да није створен довољан број масивних гравитона да би чинили тамну материју. Међутим, научници су сада утврдили да је у пикосекунди после Великог праска створено више гравитона него што се мислило. У таквом односу, настало је довољно масивних гравитона да би се њима објаснила тамна материја, стоји у студији.
