Велики руски државник и реформатор: 160 година од рођења Петра Столипина
© Sputnik / РИА Новости
Пратите нас
Данас се навршава 160 година од рођења човека који је оставио велики траг у руској историји, чувеног руског државника и реформатора Петра Столипина.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
У историји Русије почетком 20. века познат је пре свега због значајне улоге који је одиграо у гушењу прве руске револуције 1905-1907. године. Цар Николај Други поставио је Столипина 1906. године за министра унутрашњих послова и премијера.
Рођен је 14. априла 1862. у Дрездену у старој племићкој породици.
Име Столипина везује се за бројне трансформације које су промениле живот Русије. То су различите реформе међу којима је најпознатија аграрна реформа, затим јачање руске војске и морнарице, развој Сибира и насељавање огромног источног дела руског царства.
Својим најважнијим задацима сматрао је борбу против сепаратизма и револуционарног покрета који је „разједао“ Русију. Методе коришћене за спровођење тих задатака често су биле екстремне и бескомпромисне (попут „Столипинове кравате”, „Столипиновог вагона”).
У погледу страних држава, Столипин је настојао да се придржава политике немешања. Изузетак је била босанска криза која је претила да прерасте у рат уз учешће балканских земаља, руског царства, Немачке и Аустроугарске.
Споменик Петру Столипину у Москви
© Sputnik / Виталий Белоусов
Столипинове ораторске способности су дошле до изражаја током говора пред посланицима Државне думе.
Чувене су његове фразе „Нећете застрашити!“, „Прво смирење, па реформе“ и „Њима су потребни велики потреси — нама је потребна велика Русија!“.
Било је много неуспелих атентата на руског државника. Међутим, кобни атентат се догодио 1911. године када је на њега извршен напад у кијевском позоришту, услед чега је неколико дана касније преминуо.
Остао је упамћен као човек који је желео да елиминише хаос и анархију, да улије страхопоштовање непријатељима, реформише државни систем и да неумољиво иде напред – водећи Русију у прве светске силе.
