Откривени списи стари два века током обнове палате у Румунији /фото/
Старе књиге – илустрација
Пратите нас
Свици списа старих 200 година, од којих неки изгледају као део граничних мапа, а други као мали текстуални фрагменти, откривени су током радова на обнови крова Палате принчева у Алба Јулији, у Румунији, некадашњој резиденцији Михаја Хаброг.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
„Током радова на крову откривени су папирни свици стари око 200 година, који као да су исечени ножем или маказама из већих радних целина, и сада су у процесу рестаурације и истраживања. Штавише, откривене су цигле и делови плочица са натписима, фрагменти керамике, па чак и медицинске посуде – чини се да су све материјали из 17-18. века“, написао је данас на свом Фејсбук налогу заменик градоначелника Алба Јулије, Маријус Филимон, преноси агенција Ађерпрес.
Према његовим речима, откривене су и рестауриране секвенце украса на унутрашњим зидовима палате са сликовитим призорима.
„Елементи цвећа, поврћа, птица и призори лова у живописним пејсажима красили су палату пре четири-пет векова. Све је то откривено испод слојева малтера из различитих периода постојања палате“, додао је Филимон.
Када се заврши конзервација и рестаурација овог здања, коју финансира ЕУ, у Палати принчева, као најважнијој административној згради у Трансилванији, биће смештен Музеј Кнежевине Трансилваније у којем ће бити изложена археолошка збирка из период када је Алба Јулија била главни град Трансилваније.
FOTO| Obiecte și înscrisuri rare descoperite la Palatul Principilor Ardealului din Alba Iulia: Provocare pentru istorici, arheologi și restauratori https://t.co/LldzSUxkVq pic.twitter.com/gIgnzu3s4x
— ziarulunirea.ro (@ziarulunirea) April 15, 2022
Из те палате у Алба Јулије се више од 150 година (од 1541. до 1699.), управљало „судбином региона“. Смештена у близини Римокатоличке катедрале и Унион Хола, палата је изграђена у 15. веку, модификована и проширена између 16. и 17. века.
У почетку, зграда је била резиденција Римокатоличког капитола, што значи место где се састављала и оверавала папирологија. Од 16. века била је кнежевска резиденција, а током 11 месеци, између 1599. и 1600. године, служила је као резиденција војводе Михаја Храброг, кнеза Влашке, Трансилваније и кнежевине Молдавије, који се у српској историографији јавља под именом Михаило Храбри.
Објекат је тешко оштећен током најезда Турака и Татара, 1658. и 1662. године, а када је Трансилванија потпала под Хабзбуршко царство, палата је претворена у касарну током наредна три века, преноси Танјуг.