Велика југословенска афера и наоружавање Хрватске: Писмо хрватских генерала председнику државе
© AP Photo
Пратите нас
Шесторица хрватских генерала, међу којима и Анте Готовина, подржали су писмом захтев адвоката Анта Нобила хрватским властима за помиловање Јосипа Перковића и Здравка Мустача, који су 2016. осуђени у Немачкој на доживотни затвор за помагање у убиству југословенског емигранта Стјепана Ђурековића.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Службени захтев за помиловање биће прво упућен хрватском министарству правосуђа и управе, које га потом шаље председнику Зорану Милановићу на одлучивање.
Писмо подршке потписали су генерали Анте Готовина, Иван Чермак, Љубо Ћесић Ројс, Иван Чермак, Павао Миљавац, Маринко Крешић, који је и председник Хрватског генералског збора, као и адмирал Давор Домазет Лошо, пише „Вечерњи лист“.
Милановић није помиловао ниједну особу откако је на председничкој функцији иако је добио 274 молбе за помиловање. Више пута је рекао да никога неће помиловати јер сматра да се ради о застарелом институту који треба укинути.
Љубо Ћесић Ројс каже како „добро зна што су Мустач и Перковић, а поготово овај други, направили за Хрватску док још није била призната као држава“ и јако добро, каже, „памти колико је Перковић значио и министру обране Гојку Шушку и председнику Фрањи Туђману“. Додаје како „без Перковића јако пуно оружја никад не би дошло у то време у Хрватску“.
„Ја знам од почетка колики је његов допринос Хрватској, а знају и други који су писмо потписали. А потписали су га сви они који су учествовали у стварању државе и знају како је то све ишло у то доба. Што мислите зашто га је потписао Анте Готовина. Па он најбоље зна како је бити у затвору на правди Бога“, каже Ројс и објашњава да није потписао писмо због онога што се догодило пре 1991, већ „зато што су обојица значила и Туђману и Шушку када се стварала држава“.
Стјепан Ђурековић био је истакнути функционер Савеза комуниста СР Хрватске и директор нафтног предузећа ИНА. Са тог места је побегао 1982. године у тадашњу Западну Немачку где се прикључио хрватској политичкој емиграцији, што је била велика афера у некадашњој Југославији. Годину дана касније је убијен у атентату због кога су 2016. немачке власти Јосипа Перковића и Здравка Мустача, који су починили наводно као припадници хрватског огранка Службе државне безбедности, прогласиле кривим и осудиле на доживотни затвор.
