Додик: Украјинска криза се користи за потпуни обрачун са Републиком Српском
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Кризу у Украјини Бошњаци су искористили тако што своје ставове поново граде на причи о „лошим Србима“ – то им и није било тешко да постигну – само је требало пробудити медије и извештаче из доба грађанског рата. Тако је украјинска криза искоришћена за потпуни обрачун са Републико Српском истакао је данас српски члан Председништва БиХ Милорад Додик.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
На трибини у Београду „Рат у Украјини – шта значи српска неутралност“, Додик је истакао да је БиХ остала у вакууму након што је Председништво БиХ одбило предлог о неутралности поводом кризе у Украјини:
„Спољнополитички колапс државе показује колико је БиХ бесмислена и неодржива, земља – апсурд до апсурда. Отворите сутра сарајевске медије и видећете – Додик о сецесији, Додик одваја… Босна је неспојива. Једини кохезивни фактор су странци, немате ничега другог. Хајде, ако смо ми проблем, шта је са односима муслимана и Хрвата? Зашто код њих не функционишу ствари? Још 2018. су одржани избори, а влада ФБиХ је иста као и 2014. Не могу да изаберу ни федералну владу, а камоли нешто друго. Али, згодно је да сатанизујете Републику Српску и да ударите на њена права“, рекао је Додик.
Криза у БиХ је перманентна, додао је он – иста питања и исте реченице појављују се у медијима у последњих десет година. Свака нова криза која избије проглашава се највећом од потписивања Дејтонског споразума.
Украјинска криза додатно дестабилизовала БиХ
Украјинска криза додатно је дестабилизовала, већ ионако дестабилизовану БиХ, а западне државе, САД, Велика Британија, али све више и Немачка која све самосталније наступа, настоје да убрзају процесе који би довели до онога што називају „грађанском“, односно унитарном БиХ.
То је, каже Додик, концептуално немогуће, супротно је Дејтонском споразуму и Уставу БиХ, али и политичком систему успостављеном у тој држави.
На оперативно-политичком плану, Република Српска држи се Устава БиХ, али то, према Додиковим речима, у БиХ није популарно. Српски члан Председништва износи пример притисака око државне имовине. Припадници међународне заједнице врше притисак да се о том питању одлучује у Парламентарној скупштини БиХ (ПСБиХ).
„Парламентарна скупштина нема никакве надлежности да одлучује о тим питањима ако то није наша воља. Чак, предвиђено је да ако нешто долази на ПС да се одлучује, онда мора да претходи споразум ентитета о том питању. Све је то избегнуто у ових двадесет година о многим питањима, од полиције, индиректних пореза и много чега другог. Дакле, сада идете са том пресијом“, објашњава Додик.
Питање државне имовине је, додаје он, одавно решено и то Дејтонским споразумом и Уставом БиХ. Још 1998, током приватизације, тадашњи високи представник донео је одлуку да приватизацију предузећа у БиХ врше ентитети. Међутим, сада је искоришћен Закон о сукцесији имовине бивше СФРЈ да се државна имовина ентитета оспори и укњижи као имовина БиХ, а отварају се и нова питања као што је питање управљања водама, што онемогућава, на пример, изградњу нових хидроелектрана.
Политичко вођство Републике Српске изабрало је да о овоме не преговара јер сваки пут када се пристане на разговор, направи се медијска представа како се пристаје на нешто на шта, заправо нико неће да пристане. Зато смо одлучили да не разговарамо, истакао је српски члан Председништва БиХ.
Године проводимо у блефирању
Босна је држава апсурда, поновио је Додик давно изречени став, а један од највидљивијих је понашање Кристијана Шмита, који није добио сагласност Савета безбедности УН за звање високог представника. Ипак, Шмит је недавно искористио „бонска овлашћења“ како би анулирао Закон о државној имовини РС.
На његов потез, Додик одговара да је закон о државној имовини ступио на снагу и да се примењује.
Говорећи о „бонским овлашћењима“, српски члан председништва је подсетио да је, када се о њима расправљало, тадашњи високи представник Карлос Вестендорп о њима рекао да нису у складу са Дејтонским споразумом, док је шефица британске делегације рекла да су „бонска овлашћења“ обично блефирање.
„И у том блефирању ми проводимо све ове године“, нагласио је Додик.
Странци се не осврћу на чињеницу да Кристијан Шмит нема легитимитет, а он сам, како Додик каже, политичким играријама покушава да легитимитет стекне – ако се рукује са мном, Шмит има легитимитет, ако се не рукује, нема. Све у свему, карикатура свега, сматра Додик.
Како Немачка признаје да је Босна подељена
Осврнувши се на ограничења која Немачка уводи Републици Српској, Додик је објаснио да се ради о замрзавању кредита за ремонт турбина на хидроелектранама и у ветропарковима који је требало да обави Сименс. Ако се Сименс повуче, радиће неко други и ми већ разговарамо са другим произвођачима.
„Верујем да ако Немачка уводи санкције само РС, а не и ФБиХ, то је најбољи пут да Немачка призна да је БиХ подељена“, истакао је Додик.
Тренутак у коме се Република Српска налази је тренутка када је потребно окупити сву националну памет, која би требало да дође до консензуса о томе шта да се ради и како се понашати у овом времену, истакао је Додик на крају излагања.
„Сви ми имамо лични став. Сви ми о томе имамо емоције, како се у куда кретати. Али је ово изазов у коме се може итекако погрешити. Поготово што се тиче нас тамо. Ја данима размишљам да ли радим исправно. Једино нећу да одустанем од онога како радим. Ако траје трајаће“, закључио је он.
