Маја Гојковић отворила Павиљон „Србија“ на Венецијанском бијеналу
Пратите нас
Потпредседница Владе и министарка културе и информисања Маја Гојковић отворила је Павиљон „Србија“ на 59. Међународној изложби савремене уметности у Венецији, на којој Републику Србију представља пројекат „Ход са водом“, дело уметника Владимира Николића и кустоса Биљане Ћирић, саопштило је Министарство културе и информисања.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
„Ова смотра, јединствени празник културе, скоро 140 година на једном месту окупља најзначајније савремене ауторе, љубитеље и поштоваоце уметности. И за нашу земљу ово је један од најважнијих културних догађаја, који пружа аутентничну слику светске сцене и даје могућност да се учесници прикажу у најбољем светлу“, истакла је Гојковићева.
Она је нагласила да је Венецијанско бијенале и прилика да се поставе најразноврснија питања и на њих дају, или барем наговесте, одговори које савремена уметност може да пружи.
„Изложба ʼХод са водомʼ отворено и суштински одговара на тему овогодишњег Бијенала: ʼМлеко сноваʼ, коју је дефинисала уметничка директорка Ћећилија Алемани. Непосредан одговор на питање сталних промена природе и друштва, које су печат модерног доба, дат је искораком у магични свет уметника. У њему, кроз елемент воде, буди се и инспирација за тражење одговора на више него актуелно питање одговорности појединца према планети, другим људима и облицима живота“, истакла је министарка.
Гојковићева је указала на значај улоге кнеза Павла Карађорђевића у изградњи Павиљона, у чему је имао помоћ најеминентнијих музејских стручњака тог доба, на челу са Миланом Кашанином, те да се захваљујући том визионарском чину, наступи наше земље организују од 1938. године.
Она је додала да наступ на Бијеналу уметности у Венецији значајно доприноси културној репутацији државе у међународним оквирима, и да учешће на тој манифестацији даје уметницима већу видљивост и лакши приступ изложбеним просторима широм света.
„А да у нашој земљи постоји неисцрпан извор стваралаштва и имагинације, сведочи и ова изложба. Верујем да ће аутори који ове године представљају Србију, као и многи други афирмисани и талентовани ствараоци, наставити путем који су трасирали великани наше уметности који су овде излагали“, закључила је Гојковићева.
Биљана Ћирић, кустос изложбе, истакла је да „Ход са водом“ сугерише и промишљање са водом, које по мишљењу Доне Харавеј подразумева суживот са потешкоћама, са потешкоћом да научимо да постанемо другачија врста људи у свету који препознаје нашу међусобну повезаност.
Она је додала да „Ход са водом“ подсећа на чињеницу да смо сви ми сачињени од воде, те да нас вода у нама и около нâс приморава да се позабавимо релационом онтологијом и нашим сопственим односом са другим воденим телима и површинама и скренула пажњу да је уметник створио оба рада у последње три године током свог континуираног истраживања на тему филма, сликарства и људских односа са светом који не припада само људима, те да се изложба састоји од два нова рада – 800 метара и Документ, који су резултат Владимировог односа са водом и технологијом.
Комесар наступа Србије у Венецији и директорка Музеја савремене уметности у Београду Маријана Коларић напоменула је да је на расписаном јавном конкурсу за представника на 59. Бијеналу уметности у Венецији пристигло 35 пројеката, који су по својим уметничким квалитетима такође били изузетни, као и да је уметнички пројекат „Ход са водом” уметника Владимира Николића и кустоскиње Биљане Ћирић, једногласно изгласан за представника Србије.
Она је изразила задовољство због континуираног слављења највиших циљева уметности и успешног представљања уметности из Србије. Истакла је да је посебно значајно што смо у време бројних изазова успели да ове године уложимо и више средстава него што је првобитно било предвиђено у обнову и уређење Павиљона као и продукцију изложбе, на чему је захвалила министарки Гојковић.
Kњегиња Јелисавета Карађорђевић, која је гост Павиљона „Србија“, изразила је уверење да нема бољег начина за промоцију једне државе од оног у коме уметност игра главну улогу. Подсетила је да је тадашња Краљевина Југославија први пут узела учешће на Венецијанском бијеналу 1938. године, а њен отац, кнез намесник Павле Карађорђевић отворио наш павиљон у Ђардинима, као и да су у њему изложени радови изабраних југословенских уметника – Љубе Бабића, Владимира Бецића, Петра Добровића, Матије Јаме, Мила Милуновића и Томе Росандића.
„Познајући свог оца, великог заљубљеника у уметност, сигурна сам да је учешће Југославије на најпрестижнијој уметничкој манифестацији на свету, сматрао једним од најзначајнијих постигнућа у животу. Веровао је да уметност има моћ да више каже о некој држави, да промовише њене највеће вредности, од било ког другог садржаја”, рекла је Јелисавета Карађорђевић и истакла значај да је наша земља успела да дуже од осам деценија буде присутна на Бијеналу.
