https://sputnikportal.rs/20220422/hoce-li-povecanje-kamata-na-kredite-uticati-na-prodaju-stanova-u-srbiji-1136682555.html
Хоће ли повећање камата на кредите утицати на продају станова у Србији
Хоће ли повећање камата на кредите утицати на продају станова у Србији
Sputnik Србија
Однедавно већа референтна каматна стопа неће битно утицати на тржиште некретнина у Србији јер су кредити за њихову куповину у много мањој мери динарски у... 22.04.2022, Sputnik Србија
2022-04-22T18:01+0200
2022-04-22T18:01+0200
2023-04-13T13:06+0200
економија
економија
србија – економија
референтна каматна стопа
тржиште некретнина
србија
кредити
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/03/01/1134918130_0:184:1280:904_1920x0_80_0_0_864e658d2cf0572ff41f2264a3be2a73.png
Народна банка Србије је после годину и по дана подигла референтну каматну стопу са један на 1,5 одсто, што ће значити раст камата на кредите. У којој мери ће се то поскупљење кредита одразити на тржиште некретнина чија је цена усред пандемије кренула да расте и и даље се не зауставља.Раст камата и некретнинеЂорђевић, који је и заменик председника Групације посредника у промету непокретности у Привредној комори Србијe, за Спутњик напомиње да се некретнине у Србији и даље у највећој мери купују за кеш.Према извештају Републичког геодетског завода, свега 14 одсто свих некретнина у периоду 2019-2021. купљено је из кредита. У односу на претходни двогодишњи период то је представљало раст тек од непуних два одсто.Гледајући само станове њихова куповина кредитом у истом периоду порасла је шест одсто и стамбеним кредитима је финансирана куповина 34 одсто станова.Већи утицај ЕУРИБОР-аЕУРИБОР, који је незнатно повећан је, међутим, већ дуго и даље у минусу.Он напомиње да постоје стамбени кредити који имају фиксну каматну стопу који су до сада били нешто неповољнији од кредита са варијабилном каматном стопом на коју утиче ЕУРИБОР. На те кредите са фиксном каматном стопом ће вероватно нешто, али не много значајно утицати раст референтне каматне стопе коју прописује НБС, сматра Ђорђевић.Према рачуници уредника портала „Каматица“, Душана Узелца, подизање референтне каматне стопе ће незнатно поскупети кредите, па ће они којима имају месечну рату стамбеног кредита од 250 евра у року од три до пет месеци имати повећање од пет евра.Ђорђевић указује на то да би општа несигурност коју је проузроковала украјинска криза могла да се одрази на начин куповине некретнина.Још више ће се куповати за кешДа им не пропадне новац људи ће улагати у некретнине, што се иначе у Србији увек дешава у кризним околностима. То се дешавало и пре 15 и пре 30 година када је почињао рат у Југославији. У време ратова људи су гро пара које нису остале заробљене у банкама држали у некретнинама, подсећа Ђорђевић.Он сматра да људи без крова над главом који треба да решавају своје стамбено питање то не треба да одлажу ни у садашњим околностима. Чекањем, како каже, не добијају ништа, а ризикују да се суоче са још већим ценама квадрата стана. Ђорђевић не верује да ће у најновијим околностима доћи до смиривања цена некретнина ни у наредних неколико година.То што се дешава на нашем тржишту некретнина није изолован случај, већ је, како каже, у питању општи тренд који је кренуо са пандемијом, а томе је самао додала украјинска криза. Цене и промет су свуда отишли много на горе, од Америке преко ЕУ, до Емирата и даље, истиче наш саговорник.
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/03/01/1134918130_71:0:1276:904_1920x0_80_0_0_e510c9bae78703335095faad230d1676.pngSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
нбс повећала референтну каматну стопу, поскупљење кредита неће битно утицати на тржиште некретнина, мало стамбених кредита у динарима, за стамбене кредите битнија референтна катна стопа еу која је и даље у минусу, само 14 одсто некретнина се у србији купује на кредит, у кризним ситуацијама улагање у некретнине, без смиривања цена некретнина и у наредним годинама,
нбс повећала референтну каматну стопу, поскупљење кредита неће битно утицати на тржиште некретнина, мало стамбених кредита у динарима, за стамбене кредите битнија референтна катна стопа еу која је и даље у минусу, само 14 одсто некретнина се у србији купује на кредит, у кризним ситуацијама улагање у некретнине, без смиривања цена некретнина и у наредним годинама,
Хоће ли повећање камата на кредите утицати на продају станова у Србији
18:01 22.04.2022 (Освежено: 13:06 13.04.2023) Однедавно већа референтна каматна стопа неће битно утицати на тржиште некретнина у Србији јер су кредити за њихову куповину у много мањој мери динарски у односу на оне обрачунате у еврима. А за такве је битно кретање референтне каматне стопе у ЕУ, односно ЕУРИБОР-а , који је и даље у минусу, објашњава стручњак за некретнине Ненад Ђорђевић.
Народна банка Србије је после годину и по дана подигла
референтну каматну стопу са један на 1,5 одсто, што ће значити раст камата на кредите. У којој мери ће се то
поскупљење кредита одразити на
тржиште некретнина чија је цена усред пандемије кренула да расте и и даље се не зауставља.
Ђорђевић, који је и заменик председника Групације посредника у промету непокретности у Привредној комори Србијe, за Спутњик напомиње да се
некретнине у Србији и даље у највећој мери купују за кеш.
Према извештају Републичког геодетског завода, свега 14 одсто свих некретнина у периоду 2019-2021. купљено је из кредита. У односу на претходни двогодишњи период то је представљало раст тек од непуних два одсто.
Гледајући само станове њихова куповина кредитом у истом периоду порасла је шест одсто и стамбеним кредитима је финансирана куповина 34 одсто станова.
„Референтна каматна стопа коју прописује НБС неће много утицати на то тржиште јер стамбени кредити и уопште кредити за финансирање куповине некретнина су јако мало динаризовани. На њих може да утиче раст ЕУРИБОР-а пошто су то кредити који се углавном обрачунати у противвредности евра и углавном се камата везује за ЕУРИБОР на стамбене кредите које банке дају. Тако да тек раст ЕУРИБОР-а може значајно да утиче на каматне стопе на стамбене кредите“, каже Ђорђевић.
ЕУРИБОР, који је незнатно повећан је, међутим, већ дуго и даље у минусу.
Он напомиње да постоје стамбени кредити који имају фиксну каматну стопу који су до сада били нешто неповољнији од кредита са варијабилном каматном стопом на коју утиче ЕУРИБОР. На те кредите са фиксном каматном стопом ће вероватно нешто, али не много значајно утицати раст референтне каматне стопе коју прописује НБС, сматра Ђорђевић.
Према рачуници уредника портала „Каматица“, Душана Узелца, подизање референтне каматне стопе ће незнатно поскупети кредите, па ће они којима имају месечну рату стамбеног кредита од 250 евра у року од три до пет месеци имати повећање од пет евра.
Ђорђевић указује на то да би општа несигурност коју је проузроковала украјинска криза могла да се одрази на начин куповине некретнина.
Још више ће се куповати за кеш
„Та несигурност може да утиче на то да се смањи број кредитних купаца, али ће утицати на то да се повећа број купаца који кешом финансирају куповину, који ће са својих штедних рачуна у банкама подизати новац и улагати у некретнину у страху од догађаја који су пред нама“.
Да им не пропадне новац људи ће улагати у некретнине, што се иначе у Србији увек дешава у кризним околностима. То се дешавало и пре 15 и пре 30 година када је почињао рат у Југославији. У време ратова људи су гро пара које нису остале заробљене у банкама држали у некретнинама, подсећа Ђорђевић.
Он сматра да људи без крова над главом који треба да решавају своје стамбено питање то не треба да одлажу ни у садашњим околностима. Чекањем, како каже, не добијају ништа, а ризикују да се суоче са још већим ценама квадрата стана. Ђорђевић не верује да ће у најновијим околностима доћи до смиривања цена некретнина ни у наредних неколико година.
То што се дешава
на нашем тржишту некретнина није изолован случај, већ је, како каже, у питању општи тренд који је кренуо са пандемијом, а томе је самао додала украјинска криза. Цене и промет су свуда отишли много на горе, од Америке преко ЕУ, до Емирата и даље, истиче наш саговорник.