Када је започео почетак краја петродолара?
22:31 22.04.2022 (Освежено: 13:40 29.04.2022)
© Sputnik
Пратите нас
Док је председник САД Џо Бајден опет покушавао да се рукује с ваздухом, па је остао збуњен кад му то није пошло за руком, делегација званичника режима из Вашингтона посетила је Тајван. Кина је у знак протеста одржала поморске маневре, али кинески одговор који би Америку могао стварно да заболи не долази с Далеког, већ са Блиског истока.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
И то је одговор који Америка сама провоцира својим понашањем. Штавише, намерно.
Тајванска двосмисленост
Иако је пре месец и по дана Пекинг гневно одреаговао на посету америчке делегације Тајвану – на њеном челу био је адмирал Мајк Мален, пензионисани начелник Генералштаба америчке војске – крајем прошле недеље Тајван је посетила још једна америчка делегација, званичнија него претходна. Шест високопозиционираних чланова америчког Конгреса, предвођени сенаторима Линдзијем Грејемом и Бобом Менендезом, председавајућим Комитета за спољне односе, састали су се са тајванском председницом Цај Ингвен и министром одбране Чиу Куоченгом; упадљиво, и једна и друга америчка посета Тајвану, обе организоване након почетка руске специјалне операције у Украјини, имале су и своју безбедносну компоненту.
А Шинзо Абе, бивши премијер Јапана, у ауторском тексту у „Л.А. тајмсу“, повлачећи паралеле с Украјином, захтева да се „више не оставља простор за сумњу у нашу решеност поводом Тајвана... (Досадашња) америчка двосмисленост приморавала је Тајван да узме у обзир могућност да САД неће војно интервенисати, и то је одвраћало радикалне поборнике независности острва... Дошло је време да САД јасно ставе до знања да ће бранити Тајван од покушаја кинеске инвазије.“
Кинески одговор дао је коментатор „Глобал тајмса“ Ху Сиђин: „Ако се Тајван упусти у сецесију коју су подстакле САД, и изазове рат, Народноослободилачка војска првог дана ће лансирати хиљаде пројектила (руска војска до сада их је употребила мање од 1.000) и скршиће тајванску војску у року од пар дана.“
Разговори с Путином и Сијем
Но прави кинески, а уз њега и руски удар на америчке интересе све је извеснији на супротном крају Азије.
Након што је одбио телефонски разговор с Бајденом и потом одбио и да се састане с државним секретаром САД Ентонијем Блинкеном – а састао се уместо тога с кинеским шефом дипломатије Ванг Јијем – принц Мухамед бин Салман, престолонаследник и де факто владар Саудијске Арабије, разговарао је са председницима Кине и Русије, Си Ђинпингом и Владимиром Путином.
Бин Салман и Си разговарали су прошлог петка о јачању „стратешке сарадње“ између две земље – Си је рекао да му је то „приоритет“, Бин Салман је Кину описао као „значајног свеобухватног стратешког партнера“ – а саудијски престолонаследник предложио је и спајање његовог пројекта „Визија 2030.“ са кинеском Иницијативом Појас и пут.
Да би дан касније, на своју иницијативу, саудијски престолонаследник разговарао и са Путином. Двојица лидера дала су „позитивну оцену“ сарадње у оквиру организације ОПЕК+ која је одбила амерички захтев да повећа производњу нафте како би јој се оборила цена, а саудијско саопштење додаје и да су Бин Салман и Путин разговарали и о „начинима да се билатерални односи који их спајају унапреде на различитим пољима“.
„Саудијски престолонаследник донео је одлуку... Он је изабрао Москву испред Вашингтона,“ коментарише амерички магазин „Форин полиси“ у тексту под насловом „Бајден треба да казни Саудијску Арабију због подршке Русији“, док портал „Интерсепт“ открива и да владајуће демократе од Бајдена траже „рекалибрисање америчко-саудијског партнерства... Уместо да је прихватила апел наше владе да производи више нафте, саудијска монархија одабрала је да се упусти у разговоре с Пекингом о плаћању дела њене нафте у јуанима, што је предлог који би могао да ослаби домет долара... Налазимо се на прекретници: Сједињене Државе могу да наставе са широком подршком аутократском партнеру, а можемо и да се заузмемо за људска права и ребалансирамо наш однос тако да одржава наше вредности и интересе.“
Рађање петројуана
Прекретници се, изгледа, заиста и ближимо. „Вол стрит џорнал“, који је први открио да Саудијска Арабија и Кина разговарају о замени петродолара – петројуаном, најављује и грандиозну посету Си Ђинпинга Саудијској Арабији кад се заврши месец рамазан, почетком маја. А кинески лист „Чајна дејли“, у тексту „Убрзавање дедоларизације“, баш ових дана потврђује: „Саудијска Арабија преговара с Кином о продаји дела нафте у јуанима.“
Због чега би овај потез могао да се покаже као један од кључних за окончање онога што је још остало од америчке хегемоније? Зашто се заливске монархије све више окрећу Кини и Русији? Зашто Америка настоји да продуби сукоб са свима који не поступају по њеном диктату, и куда је то води?
О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили некадашњи дописник наших медија из Пекинга Милорад Денда и др Слободан Јанковић, виши научни сарадник на Институту за међународну политику и привреду.
НАТО хоботница
„Однос САД и Кине почива на америчком поштовању политике 'једне Кине'. Званичне посете Тајвану, које представљају прст у око Пекингу, имају за циљ да демонстрирају одлучност Запада и у односу на његовог другог кључног супарника, али и да тестирају начин на који ће реаговати Кина када се угрозе њене црвене линије,“ објашњава Милорад Денда. „Кина је сад одреаговала огромним ваздушним и поморским маневрима, који нису били усмерени само према Тајвану већ и ка блокирању јапанског и америчког приступа острву... Све су ово знаци да треба очекивати даље заоштравање ситуације и у овом делу света.“
„Америка покушава да изврши притисак на Кину како би је одвратила од подршке Русији“, оцењује Слободан Јанковић. „Истовремено, будући да Пекинг сматра за свог највећег привредног такмаца, Вашингтон настоји да Кину окружи ланцем својих савезника – у том циљу је и основан АУКУС, а вероватно је даљем провоцирању Кине служила и вест, која је потом демантована, да ће се и Јапан прикључити овом антикинеском савезу.“
„Кинески медији указују и на могућност да НАТО добије глобалну улогу те да, како се опомиње, као хоботница пружи своје пипке у све делове света“, додаје Денда.
Рачун без крчмара
Ова стратегија би, међутим, могла да се покаже као прављење рачуна без крчмара. Не само због економских интеграција с Кином на простору Индопацифика које драстично сужавају круг потенцијалних америчких савезника за обрачун с Кином – споразум о Регионалном свеобухватном економском партнерству ступио је на снагу 1. јануара ове године – већ и због потпуно нове динамике односа на Блиском истоку на коју указује и магазин „Форин полиси“: „Током владавине краља Салмана (од 2015.) и престолонаследника Мухамеда бин Салмана, Саудијска Арабија интензивирала је неговање блиских веза са Русијом и Кином.“
„Од 1945. па све до 2017. Америка је била највећи трговински партнер Саудијске Арабије. Те године Кина је претекла САД, а данас она увози три и по пута више саудијске нафте него Сједињене Државе“, описује Слободан Јанковић околности у којима се одвијају суштинске промене у овом региону. „И економски и политички, њихова све ближа сарадња потпуно је нормална, па чак и неопходна имајући у виду да Египат контролише Суецки канал кроз који пролази огроман део саудијске нафте, а од прошле године и Египат има стратешку сарадњу с Кином. Такође, треба подсетити и да Владимир Путин већ дуже од деценије брижљиво гаји односе на овим просторима, што сад почиње и да даје плодове.“
На Путина опомиње и „Форин полиси“: „Заливски владари сматрају да је неутрална позиција Америке током Арапског пролећа омогућила збацивање дугогодишњег америчког партнера из Египта Хоснија Мубарака... Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати деле параноидни страх Кине и Русије од исламистичких покрета као могућих извора дестабилизације режима... Бин Салман зато преферира партнера као што је Путин, који је на делу показао своју посвећеност очувању Башара Асада на власти у Сирији... Он се нада ће, садашњим сврставањем уз Русију, Кремљ и њему прискочити у помоћ кад му буде потребна.“
Крај хегемоније
„Све су ово сигурни знаци темељне промене односа на Блиском истоку, и не само ту већ и на ширем простору који обухвата простор од Египта до Индије где су земље које нису увеле санкције Русији“, коментарише Милорад Денда. „У том контексту су и у Ријаду почели да размишљају шта је најбоље за Саудијску Арабију, тим пре што је пред кинеским понудама за сарадњу и инвестицијама мало ко у стању да остане имун, а постоји и безбедносна компонента – и Кина и Русија, које се са Ираном налазе у Шангајској организацији за сарадњу, утичу на смањивање тензија између Ријада и Техерана, и тиме непотребним чине америчке безбедносне гаранције. А поврх тога, америчке санкције и заплена девизних резерви Русије и све друге земље натерали су на размишљање о алтернативама долару и евру како би избегли сличну ситуацију и америчке уцене. У том смислу, свакако да треба очекивати и конкретне договоре приликом најављене посете Си Ђинпинга Саудијској Арабији.“
О томе пише и амерички портал „Хил“ који поставља питање „присуствујемо ли почетку дедоларизације?“, и одговара: „Хегемонија долара почивала је на хегемонском статусу Америке у свету. Са светом који се креће ка мултиполарности, и Америком која више није највећа трговачка нација на свету (то је Кина), моћ и статус долара могли би да ишчезну такође. Имајући у виду све већу улогу коју имају Кина, Европска унија и друге земље глобалног Југа, долар можда управо присуствује сопственом паду. Питање је само када ће долар изгубити своју доминацију међу глобалним валутама – не и да ли ће се то догодити. Економске санкције Русији можда су само убрзале тај пад.“
„Читава досадашња светска трговина, базирана на долару, служила је финансирању самих Сједињених Држава. Увођењем других валута – као што су јуани, рубље, индијске рупије... – омогућава куповину конкретних добара уместо америчких државних обвезница. А тиме ће се онемогућити и даље задуживање САД и развој ове земље на туђ рачун. Део овог процеса биће и продаја дела саудијске нафте у јуанима, што би могло да буде договорено већ следећег месеца,“ закључује др Слободан Јанковић.
