https://sputnikportal.rs/20220423/orbita-kulture-1136484137.html

Како је Зорба постао већи од живота I Орбита културе

Како је Зорба постао већи од живота I Орбита културе

Sputnik Србија

У данашњој емисији истражујемо како је један Грк постао инспирација за настанак светског ремек дела, као и да ли смо Жан Лик Годара и цео француски нови талас... 23.04.2022, Sputnik Србија

2022-04-23T10:00+0200

2022-04-23T10:00+0200

2022-04-23T10:00+0200

подкаст

култура

орбита културе

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/1a/1127764719_20:0:687:375_1920x0_80_0_0_92ed5e8a5d08c2bc686830c64dc311ad.png

Како је настао један од најславнијих књижевних јунака, зашто је славни Никос Казанцакис казао да је управо Зорба „имао оно што је требало једном писцу да се спасе“, зашто је роман већи и слојевитији од антологијског филма, а његов јунак већи од живота?О свему томе у „Орбити културе“ разговарамо са Александром Шурбатовићем, уредником у издавачкој кући Дерета која је први пут са оригинала превела и објавила Казанцакисово ремек дело на српски језик.Шта књигу „Жан-Лик Годар перманентни револуционар“ Берта Ребхандла чини различитом у односу на друге посвећене овом, можда највећем живом филмском аутору , какав је контекст у ком су настајали филмови који су променили правила игре и зашто сматра да је велики Годар као и цео француски нови талас код нас „лоше прочитан“– за Орбиту културе открива Саша Радојевић, драматург, публициста, филмски редитељ и сценаристаДа ли је могуће говорити о историји српске културе без приче о Српској књижевној задрузи, 130 година старој институцији која представља историју у историји, ко је све био на њеном челу а ко међу корицама књига, зашто и данас нема већег и значајнијег признања за писца од књиге објављене у „Плавом колу“ СКЗ – о томе, а поводом 130 година Српске књижевне задруге разговарамо са њеним главним уредником, писцем Драганом Лакићевићем.Шта драме Александра Поповића чини тако изузетним да им већ трећи пут посвећује редитељску пажњу, шта жели да поручи, можда и да опомене, трилогијом започетом Поповићевом „Белом кафом“, а настављеном „Мрешћењем шарана“ и драмом „Кус петлић“ која је - после тријумфа на Стеријином позорју и недавном фестивалу у Зрењанину - гостовала у два термина у Београду, на сцени Народног позоришта – за Спутњик објашњава награђивани позоришни редитељ Милан Нешковић.Због чега је Музеј Југославије који овог 24 маја обележава шест деценија постојања заслужио да буде споменик културе, шта је све обележило дугу историју овог комплекса који и данас различитим садржајима потврђује своју јединственост, како се са експоната скидају идеолошке наслаге и зашто је овај простор посебно атрактиван за странце – уа „Орбиту културе“ објашњава директорка Музеја Југославије Неда Кнежевић.„Орбита културе“ прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.У жељи да афирмише праве вредности, остаје верна сопственом слогану који гласи: „Када има културе, нико не примећује, а када је нема — примете сви“.Спутњикову „Орбиту културе“ уређује Дејана Вуковић, а емитује се сваке суботе у 10.00 на таласима Радија Студио Б.

2022

Вести

sr_RS

култура, орбита културе, аудио