https://sputnikportal.rs/20220423/ruski-senator-odnosi-rusije-i-srbije-cvrsci-od-sadasnjih-rizika---veze-nas-odnos-prema-dobru-i-zlu-1136702432.html

Руски сенатор: Односи Русије и Србије чвршћи од садашњих ризика - веже нас однос према добру и злу

Руски сенатор: Односи Русије и Србије чвршћи од садашњих ризика - веже нас однос према добру и злу

Sputnik Србија

Наш однос према Србији условљен је историјским везама међу нашим народима, нашим властитим схватањима шта је добро а шта зло. Рачунамо да ће Србија и надаље... 23.04.2022, Sputnik Србија

2022-04-23T21:38+0200

2022-04-23T21:38+0200

2022-04-23T21:38+0200

русија

русија

русија – политика

анализе и мишљења

интервју

константин косачов

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/52/1121025227_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_e914f02daa913ef0b62c6f0824b0b1b8.jpg

„Наравно да нам није било право кад је Србија гласала против Русије. Нећу крити да нас је то гласање погодило, али не правимо од тога трагедију. Суверено је право руководства и народа Србије да самостално одлучује. Поновићу ипак да не треба очекивати да ће после таквих не баш пријатних ситуација доћи до неког наглог заокрета у нашим билатералним односима. Наши односи су далеко чвршћи и значајно шири по обиму да би на њих могли да утичу тренутни ризици. Али очекујемо од Србије исто понашање дугорочно стратешки оријентисано на националне интересе као и до сада“.Како оцењујете ток специјалне операције у Украјини?Операција траје већ скоро два месеца и наравно да бисмо сви ми желели да она брже постигне резултате. Сматрам да су циљеви означени апсолутно тачно. Не тражимо од Украјине ништа осим оног што радимо и сами и што треба да ради свака цивилизована земља: то је супротстављање неонацизму, забрана националистима да управљају земљом на штету других народа и нерешавање проблема властите безбедности науштрб безбедности других земаља. Убеђен сам да ће све то бити решено темпом који ће дозволити да се избегну велике жртве међу цивилима. Могли бисмо да брже напредујемо, али штета од таквих војних дејстава би била далеко већа и то је оно што не можемо дозволити јер и даље се према Украјини односимо као према веома важној суседној земљи, идеално гледано, земљи с којом можемо да имамо пријатељске односе.Колико то може да траје? Председник Зеленски је рекао да су спремни да се и 10 година боре с Русијом.Остављам те речи на савести Зеленског јер оне подсећају на стратегију коју Запад сада намеће Украјини – да се ратује до последњег Украјинца, мада не желим да се таква перспектива реализује. Зеленски пак може у било ком тренутку да покаже флексибилност, смогне храбрости и призна да је Украјина бесповратно изгубила Крим, не зато што је тако хтела Русија него зато што је тако хтело становништво Крима. И југоисток Украјине такође је бесповратно изгубљен за Украјину, не зато што је тако хтела Русија него што за осам година Кијев није нашао могућност да директно разговара с властитим грађанима у Донбасу. Све што сада остаје Зеленском јесте да призна да је политика за коју је одговаран довела до националне катастрофе. Русија с тиме нема никакве везе. И да пристане на то да се договори с Русијом о условима мирне егзистенције и обнове пријатељства, али већ у другим границама.Кажете да треба схватити да је Крим дефинитивно руски, да је Донбас такође дефинитивно ван Украјине. Каква ће онда бити будућност Украјине?Да подсетим да се статус Крима и ДНР и ЛНР разликују: Крим је део Русије, а ДНР и ЛНР самосталне државе. Зато судбину ДНР и ЛНР треба да одређују искључиво грађани те две државе. Моје је мишљење да ће се те две републике максимално зближавати с Русијом зато што, као што ни раније нису налазиле место у Украјини, извесно неће ни надаље. Не знам шта треба да се деси да Кијев убеди Доњецк и Луганск у могућност заједничког живота после свега што се десило. Што се тиче остале територије Украјине, то зависи од украјинског руководства. Ако исправи грешке и стане код црвене линије, ако успостави разговор са свим грађанима земље онда Украјина као целовита држава има будућност. Ако пак на власти буду националисти а ред на улици буду заводили фашисти сумњам да ће велики број садашњих грађана Украјине пристати да живи у таквој држави.У Украјини су присутни западни плаћеници, Запад пумпа у Украјину стално нове количине оружја. Да ли Русија заправо води борбу са читавим Западом? И постоји ли претња да се сукоб прелије ван граница Украјине?Запад веома активно помаже Украјини у овој ситуацији зато што на Западу добро знају да ће из ове ситуације свет изаћи или као униполаран, или као мултиполаран. Свет за који се бори Русија нипошто не значи да бисмо хтели да преузмемо позицију светског лидера, уместо САД или НАТО. Покушавамо да сачувамо мултиполарни свет у ком ће бити места за сваку земљу. Садашња ситуација је јасно показала колико је човечанство близу опасности да се учврсти униполарни модел света и колико тај модел угрожава његове интересе. Јер и у Повељи УН и свим документима других међународних структура прописана је равноправност, доминација међународног права. А све што се дешава са Русијом и западном страном је у суштини чисти вансудски обрачун кад се плене наши активи, одузима имовина у иностранству, и државна и приватна што је увек била света крава за западне земље, па све до отворене свакодневне русофобије. То значи само да су приче о томе да је свет праведан лаж и превара. Као да земљину лопту упоредимо с океанским бродом, где су на горњој палуби путници у белим оделима, ниже морнари, још ниже кухињско особље и у самом дну ложачи који убацују угаљ у пећ и сваки покушај ложача или морнара да изађу на палубу најжешће се гуши и проглашава за побуну на броду, мада то није никаква побуна него елементарна одбрана основних људских права. Ето која је опасност униполарног света. У овој врло трагичној ситуацији један несумњиви плус је да је сваки здраворазумски човек изгубио илузије да је Запад праведан и да се с њим може договарати. Никако, осим под условима Запада који ће свима показивати да им је место негде доле у потпалубљу. То је истина коју је сада сазнао свет.Ми Срби смо то давно сазнали…Србија је прошла кроз та искушења далеко раније, од 24. марта 1999.године траје та прича и прозрење.У току је својеврсна украјинизација света - Запад иде на све или ништа и сав улог ставио је на карту Украјине. Сада не могу да изгубе, а с друге стране Русија не сме да изгуби. Да ли је у току некаква велика игра на све или ништа?Овде много зависи од позиције осталог света. Све време говоримо у категоријама Русија – Запад, али постоје Србија, Кина, Индија, Јужноафричка Република, Бразил... Запад очајнички покушава да сломи те земље и придобије их на своју страну. Знамо под каквим се притиском налази Србија, о томе је недавно говорио и председник Вучић а пример је гласање у УН о чланству Русије у Савету за људска права кад су Србију отворено уцењивали да ће јој прекинути довод нафте. Знамо и да Запад покушава да принуди читав остали свет на „исправно“ понашање. Исход тог глобалног геополитичког окршаја неће одредити ни Русија ни Запад, него околни свет који или подржава униполарни модел, или ће схватити да ће у том униполарном свету свим осталим земљама бити намењена улога ложача. Зато веома рачунамо на подршку, не конкретно за специјалну војну операцију, ту свака земља има своје погледе. Али ако говоримо глобално о томе какав ће бити будући свет кад се заврши ова криза веома се надам да ће више од половине држава чланица УН које сада имају или неутралну, или проруску позицију, имати довољно храбрости, снаге, далековидости да ту позицију минимум не промене, а максимум да је јасније изразе.Завршава ли се епоха кад је могућа сарадња између Запада и Русије, јер како је писао Вашингтон пост формулисана је нова концепција НАТО и америчка стратегија безбедности која предвиђа само конфронтацију?Кад смо излазили из Хладног рата чинило нам се да смо обострано одустали од конфронтације. Наша земља је тада учинила више од оног што се од ње очекивало: ликвидирали смо војне блокове, наше базе, а чак у европском делу Русије смањили за 40 одсто наше војно присуство. Заузврат смо добили не само очување блока НАТО, већ и његово осетно ширење и све систематичнију праксу изласка НАТО ван његових граница. Према оценама експерта, од окончања Хладног рата, за последњих 30 година НАТО је ван својих граница извео 42 војне операција уз примену војне силе. Југославија је само један пример. И сматра се да је то нормално. Та конфронтација је садржана у самој идеји постојања НАТО и док год тај блок буде постојао делиће безбедност и биће претња читавом свету.Значи чека нас нешто горе од Хладног рата?Да није било специјалне операције Русије сигурно би нас очекивао далеко већи и озбиљнији војни сукоб јер би у том случају догађаји текли овако: Украјина би ушла у НАТО, разместила на својој територији базе НАТО и у трећој етапи, обезбедивши подршку НАТО, кренула да васпостави свој територијални интегритет онако како то Кијев види – Донбас а онда и Крим војном силом. Тада би то већ био рат између Русије и НАТО са свим последицама које из тога проистичу, укључујући могућност примене нуклеарног оружја. То ни у најгорем кошмару нико не може да замисли. Нашом специјалном војном операцијом спречили смо такав апокалиптични сценарио.Мислите да је он сада немогућ?Он сада није могућ. Показали смо где су црвене линије и верујем да су прошле илузије Запада да Русија неће штитити своје интересе војном силом.Кад је Русија почињала војну операцију мислили сте да НАТО и Европа неће бити јединствени, али испоставило се да јесу и да су чак неутралне земље попут Шведске и Финске почеле да размишљају о уласку у НАТО? Да ли сте заправо ојачали НАТО?Не мислим тако. Што се тиче Финске и Шведске ту ни издалека није све завршено. Већ је очигледно да је Украјина већ спремна да одустане од уласка у НАТО. А што се тиче других оцена, ко је погрешио а ко не, сачекајмо да се заврши операција па ћемо онда да анализирамо.Што се тиче Европе, и ту сте мислили да постоје несугласице, а испало је да говоре једним гласом и он је проукрајински.Они би јако желели да буду цела Европа али су само њен део – у тој Европи су и Србија, Белорусија, Јерменија, Русија. Ми смо сви Европа. Али постоји део Европе која је најстроже организован а одлично схватамо: кад би читавој Европи била дата слобода да изражава своју позицију такве једногласности не би било. Она се сада постиже вештачким путем. Да, постоји строго збијена фигуративно речено армија која гура сопствене интересе науштрб интереса других. ОЕБС говори о недељивости Европе. И одједном НАТО који делује паралелно све то уништава. НАТО је заправо антипод ОЕБС. Али ОЕБС не може ту ништа да уради зато што су нам ту организацију украле земље НАТО које у ОЕБС имају већину. Исту већину земље НАТО имају и у Савету Европе који су такође украли од Европе.Изгледа да сада прети опасност да та „армија“ украде и УН, зато што смо сведоци да се одлучивање премешта из Савета безбедности у Генералну скупштину?Сматрам да је то опасно, тим пре што на примеру Србије знамо по коју цену се постиже већина, макар и релативна у корист неког решења које је потребно Западу. То је тенденција која носи претњу од распада читаве организације. Русија сама не може да се носи с том опасношћу. Ми у Савету безбедности радимо заједно с Кином и низом других земаља, али тамо можемо само да одржавамо баланс. Док је судбина Генералне скупштине и судбина УН у рукама сваке од 193 државе чланице. И на сваком гласању цена сваког гласа је неизмерно висока: сваки глас у корист оних који се залажу за униполарни модел света руши УН. Сваки глас који остаје самосталан глас је за УН и за мултиполарни свет.Запад наоружава Приштину. Може ли Русија да помогне Србији ако нешто крене наопако?Хајде да рачунамо да до тога неће доћи. То је екстремни сценарио развоја догађаја, а ми ћемо одлучивати сваки пут кад дође до овог или оног сценарија. Могу да кажем да су расположења у руском друштву просрпска а да се руководство несумњиво оријентише на оно што јавност жели. Желео бих да верујем да се и руководство Србије оријентише на мишљење јавности а уверен сам да је она проруска.

2022

Вести

sr_RS

русија, русија – политика, анализе и мишљења, интервју, константин косачов