Док Анђели спавају: Лирика од Студенице до Хиландара /видео/
17:15 24.04.2022 (Освежено: 18:56 24.04.2022)
© Sputnik / Бранко Максимовић
Пратите нас
Гост овонедељне емисије „Док анђели спавају“, аутора Марине Рајевић Савић, је Светислав Божић један од најзначајнијих савременика спрске уметниче музике.
Ауторка је са својим гостом који је иначе и редовни професор Факултета музичке уметности Универзитета у Београду и редовни члан Српске академије наука и уметности разговарала о свету музике и духовним стварима.
Саговорник Марине Рајевић објасниo је да дан започиње молитвом од којих је кључна „Оче наш“.
„Када се молимо за тај дан и дане који ће доћи и сваког дана за тај дан за хлеб. Тако и за славу и за муку и за подвиг и за трпљење у том дану јер само у тој хармонији свих страсти и осећања почива смислен живот где мало од тога претекне и где мало доброте од једног човека пређе на друге. Јер човек у суштини за друге живи,“ каже Божић.
Како наводи кад устане ујутру себи увек постави питања: шта да подариш богу за дарове које си добио, али и да ли је довољно кадар да све носи и да ли ће му се у том дану сусрести вештина и врлина.
„ Да ли имам довољно и једног и другог да преживим тај дан да оставим у њему траг који ће бити некоме од користи и да ли и та вештина и та врлина имају толико снаге да не буду улудо потрошени у неком хуку који тај дан може да донесе,“ објашњава саговорник емисије „Док анђели спавају“.
Ауторка емисије приметила је да је реткост да интелектуалац дође до тог духовног стадијума да овако размишља на шта је Божић одговорио:
„То су позиције чистога ума који једноставношћу својих процена треба да стане у ту небеску хармонију иако живи на земљи. То није питање само интелигенције, нити прочитаних књига нити вештина које ће доћи као последице наших образовања, то је једноставно одређено наше примарно стање које покреће једну личност“.
Да би човек био изложен формирању, наставља Божић, он мора да буде припремљен да себе доведе у то стање да на њега може да буде извршен утицај великих енергија и великих информација и правих вредности.
„У то стање се долази радом тако што се много ради на себи, путује се, врло упитно се упијају чињенице из звука из речи из бое, амбијената многих стања у којима се човек налази јер дође тренутак када његов ум буде уподобљен да може, а буде предмет пријемчивања тих вредности. Онда може да их селектује и користи а не да их готове стрпава и да прави крађу тих елемената ,“ објашњава он.
Божић сматра да иако већина света опхрвана свакодневницом живи крајње утамничено ми за разлику од њих у Србији живимо слободно јер је наше стање духа такво.
„Дакле православље није дозволило да се политиком утамничи наш дух. Ми смо слободни нико нас не терорише улазимо слободно у наше куће и храмове, можемо слободно да радимо оно за шта смо обдарени“, запажа Божић.
Опширније о духовном развоју и повезаности музике и духа погледајте у видеу:
