Распеће кроз историју - како је настала једна од најсуровијих смртних казни
14:31 24.04.2022 (Освежено: 12:50 10.03.2023)
Пратите нас
Најпознатији случај распећа на свету, према Новом завету, десио се када су Римљани осудили Исуса Христа на овај вид смртне казне. Међутим, далеко од тога да је ово једини познати случај распећа у историји.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
У античко доба на хиљаде људи је било осуђено на срамотну и тешку смрт распећем. Читав процес распећа у Риму је трајао дуго, подразумевао је бичевање и мучење пре него што би особу приковали за крст да на њему у боловима дочека смрт.
Порекло казне
Сматра се да су Асирци и Вавилонци започели кажњавање везивањем за дрво или стуб. Праксу распећа су преузели и Персијанци у 6. веку п.н.е, према истраживањима које је објавио „Саут Африка Медија Џурнал“ 2003. године.
Смрт распећем на крст почели су да употребљавају Римљани који су ову праксу увели у систем кажњавања током рата против Картагине током Пунских ратова у 3. веку п.н.е.
Александар Велики је освајањем Персије, након изградње своје империје увео праксу распећа у земљама источног Медитерана, у 4. веку п.н.е.
У наредних 500 година Римљани су „усавршили“ распеће, све док га Константин I није укинуо у 4. веку нове ере, наводе у свом извештају професори на Одсеку за енглески језик и класичну културу на Универзитету Слободне државе у Јужној Африци, Франсоа Ретиф и Луис Силирс.
Како се распеће сматрало изузетно срамотним начином умирања, Римљани нису убијали своје грађане на овај начин, већ само странце, робове, протеране војнике, хришћане и понекад политичаре.
Када су Римљани окупирали Свету Земљу у 4. веку п.н.е, римски генерал Варус осудио је на смрт распећем 2.000 Јевреја, а масовно распеће десило се и у првом веку нове ере током римско-јеврејских ратова. И Христ је осуђен на распеће под оптужбом да је подстакао побуну против Рима.
Шта је све подразумевало распеће?
У Риму су људи осуђени на смрт распећем претходно бичевани. Од бичевања су изузимане жене, римски сенатори и војници (осим ако нису напустили службу). Осуђеника би бичевали по голим леђима, ногама и задњици. То би узроковало тешке ране, болове и крварење. Често се дешавало да се осуђеник, исцрпљен од мучења, онесвести или умре и пре самог чина распећа.
Ако преживи бичевање, осуђеник би био понижаван и исмеван, а свој крст, на који ће бити разапет - носио би на леђима кроз улице.
Окрутност је понекад ишла и даље - дешавало се да војници осуђеницима одсеку неки део тела, попут језика; није била реткост ни да осуђенике ослепе.
Поједини извори наводе још један застрашујући чин, који је увео грчки краљ Антикус IV. Тај чин је подразумевао да осуђеном задаве дете и окаче му га око врата приликом распећа.
У Јерусалиму, на пример, жртве су добијале опијат - вино и тамјан, како би им се ублажила бол.
Смрт би код разапете особе наступала споро. Осуђеници су умирали између три сата и четири дана. Некада би процес умирања убрзавали војници, тако што би додатно физички злостављали жртву.
Чланови породице осуђеног су након распећа, уз дозволу римског судије, беживотно тело могли да скину са крста како би га сахранили. У супротном леш би био остављен на милост и немилост птицама грабљивицама.
Експеримент
Немачки истраживачи су током шездесетих година двадесетог века пробали да направе експеримент, како би проучили какве ефекте на организам има сам поступак распећа.
Они су добровољцима привезали зглобове за крст и потом пратили активности респираторног и кардио-васкуларног система. Након само шест минута волонтери су имали проблема са дисањем, пулс им се удвостручио, а крвни притисак пао. Експеримент је обустављен након 30 минута због болова у зглобовима. Резултати истраживања објављени су у часопису „Берлин Медицина“ 1963. године.
Овим истраживањем показано је да су узроци смрти услед распећа могли бити различити - вишеструко отказивање органа, респираторна инсуфицијенција и слично, пренела је „Национална географија“.
