https://sputnikportal.rs/20220424/tajna-najstarijih-srpskih-nota-po-trilama-su-pojali-nasi-kaludjeri-od-prizrena-do-skoplja-1136718433.html
Тајна најстаријих српских нота: По трилама су појали наши калуђери од Призрена до Скопља
Тајна најстаријих српских нота: По трилама су појали наши калуђери од Призрена до Скопља
Sputnik Србија
Наше најстарије и најтајанственије ноте пратиле су Србе од Великих сеобе до манастирских певница Студенице, Раче, Вољавче, фрушкогорских манастира и оних у... 24.04.2022, Sputnik Србија
2022-04-24T15:32+0200
2022-04-24T15:32+0200
2022-04-24T16:08+0200
србија
србија – друштво
спц
хор
ноте
рпц
манастир
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/06/0c/1125592623_0:0:1631:918_1920x0_80_0_0_6e1dc2c1d17480495ad3895655866254.jpg
По трилама, старом нотном систему, појали су калуђери по манастирима, попут монаха Павла, потоњег патријарха Павла, у Рачи, Вујну, Призрену и своје богато знање и искуство читања, појања и кројења за певницом преносили на млађу братију.Данас је ово појање готово замрло, а сведочанство о некодираном музичком систему који је настао пре Мокрањчевог, сачувао је у књизи "Триле у српском црквеном појању“ неуморни сакупљач зборника трила - Предраг Миодраг, професор у пензији Карловачке богословије и Високе школе - Академије СПЦ за уметност и консервацију.Музика „чрта и реза“Он каже да као што су се некада, у 10. веку, речима Црнорисца Храбра, неписмени Словени служили чртама и резама, тако су се и појци служили сличним знацима- трилама.Српска појачка методаСвештено писмо и текст према литургичарима треба читати, произносити и појати на један посебан, свечан начин, па су, каже Миодраг, триле један есенцијални начин комуницирања мелодије са текстом настао у 18. веку.Мапа српског постојањаВелики део сачуваних рукописа потиче из Фрушкогорских манастира, или је сачуван у њима. Међу последњима пронађеним које је Миодраг описао јесу зборници који се налазе у манастиру Хиландару и датирају из 1930.Триле старије од европског музичког системаНајстарији пронађени зборник јесте Трилно-тоно пјеније Вукосава Рафаиловића из Чачка из 1845 године.Сличност са РусимаУ певничкој пракси једногласног појања код Руса, постоји нешто што, указује професор Миодраг, донекле подсећа на блажи облик трилирања.Шаљапиново признањеНа питање да ли је „слободан нотни систем може парирати оном Мокрањчевом, Миодраг цитира Фјодора Ивановича Шаљапина, звезду Миланске скале који је говорио да од њега бољи глас има бродјак на Волги. То га је, каже, подсетило на једну причу из руске литературе која приповеда о начину избора протођакона за Саборни храм у царском престоном граду Петрограду.Шаљапинова опаска била је можда најоштрија критика изнета на рачун кодираног музичког система.Ђак патријарха КирилаКао студент Духовне академије у Петрограду, Миодраг паралелно завршава студије Црквеног дириговања, али такође практикује и једногласно знамено појање за које кажу да је вршњак Православља у Русији; да се сели од Кијева, преко Владимира и Суздаља, древног Новгорода и Пскова до Москве и Петрограда. Тадашњи ректор Петроградске духовне академије био је садашњи патријарх Кирил.И до дана данашњег када пева на поноћњој литургији за Васкрс, каже Миодраг, његов баритон је особит. Професор Миодраг пронашао је двадесет рукописних Зборника са трилама. Архаични вид многих речи у најстаријем зборнику указује на то да се преписивач верно ослањао на неки много старији предложак.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Наташа Јовановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Наташа Јовановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Наташа Јовановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
србија – друштво, спц, хор, ноте, рпц, манастир, анализе и мишљења
србија – друштво, спц, хор, ноте, рпц, манастир, анализе и мишљења
Тајна најстаријих српских нота: По трилама су појали наши калуђери од Призрена до Скопља
15:32 24.04.2022 (Освежено: 16:08 24.04.2022) Наше најстарије и најтајанственије ноте пратиле су Србе од Великих сеобе до манастирских певница Студенице, Раче, Вољавче, фрушкогорских манастира и оних у Старој Србији и Хиландару. Данас се о трилама ништа не зна а доказ су нашег постојања и наше православне традиције
По трилама, старом нотном систему, појали су калуђери по манастирима, попут монаха Павла, потоњег патријарха Павла, у Рачи, Вујну, Призрену и своје богато знање и искуство читања, појања и кројења за певницом преносили на млађу братију.
Данас је ово појање готово замрло, а сведочанство о некодираном музичком систему који је настао пре Мокрањчевог, сачувао је у књизи "Триле у српском црквеном појању“ неуморни сакупљач зборника трила - Предраг Миодраг, професор у пензији Карловачке богословије и Високе школе - Академије СПЦ за уметност и консервацију.
Он каже да као што су се некада, у 10. веку, речима Црнорисца Храбра, неписмени Словени служили чртама и резама, тако су се и појци служили сличним знацима- трилама.
„Ова музика „чрта и реза“ у једном сабијеном, језгровитом изгледу и значењу, текстуалну суштину преводи у тонски систем. То су специфичне форме, посредством којих се богослужбени текст квалитативно уздиже на један виши, духовни ниво, јер није исто рецитовати "Оче наш" и појати га или говорити Херувику“.
Свештено писмо и текст према литургичарима треба читати, произносити и појати на један посебан, свечан начин, па су, каже Миодраг, триле један есенцијални начин комуницирања мелодије са текстом настао у 18. веку.
„Могли бисмо рећи да су триле одређена богословска и музичка датост, методолошки омеђена српским појачким методом, за разлику од византијских неума, руске крјуки или знамене нотације или европске нотације универзалнијег карактера. Кључ за њихово читање налази се у богословском, литургичком предзнању, али и датости и обдарености са којом се човек рађа, а надасве нашој православној вери.
Велики део сачуваних рукописа потиче из Фрушкогорских манастира, или је сачуван у њима. Међу последњима пронађеним које је Миодраг описао јесу зборници који се налазе у манастиру Хиландару и датирају из 1930.
„Занимљиво, баш тих 30 тих година, мој почивши професор црквеног појања у београдској Богословији Светог Саве, покојни протођакон Живадин Ђорђевић који је завршио Призренску богословију показивао нам је свој зборник са трилама. Истовремено, сарајевску стару Богословију учио је почивши наш патријарх Павле који је користио и ноте и триле.“
Триле старије од европског музичког система
Најстарији пронађени зборник јесте Трилно-тоно пјеније Вукосава Рафаиловића из Чачка из 1845 године.
„То је један од најстаријих до сада познатих и кључних рукописних зборника са трилама, настао деценију пре Корнелијевог доласка у Карловце из Беча и нотног бележења. У њему се јасно види да се мелодије црквених напева обележавају трилицама и трилама а не неумама нити европским нотама. Судећи по томе ми смо одавно у Европи, а у међувремену нас наше музичко и појачко наслеђе сврстава у посебне стилове и лоцира између Истока и Запада, попут Српско-византијског стила у црквеном градитељству и ликовној уметности“.
У певничкој пракси једногласног појања код Руса, постоји нешто што, указује професор Миодраг, донекле подсећа на блажи облик трилирања.
„Поједини појци и код Руса графитном оловком, директно у књигама, бележе станке и спорадично кретање мелодије и користе се знацима којим се у руским богослужбеним књигама означавају акценти и језичке целине - строке.“
На питање да ли је „слободан нотни систем може парирати оном Мокрањчевом, Миодраг цитира Фјодора Ивановича Шаљапина, звезду Миланске скале који је говорио да од њега бољи глас има бродјак на Волги.
То га је, каже, подсетило на једну причу из руске литературе која приповеда о начину избора протођакона за Саборни храм у царском престоном граду Петрограду.
„На Дворском тргу слегао би се силан свет, а кандидати би се, на отвореном пред свима, натпевавали и надвикивали. Најгрлатији руски мужик, победник овог јединственог свенародног сабрања, вероватно је могао парирати бродјаку са Волге, као и самом Шаљапину. Шаљапин који се први пут сусрео са песмом у црквеном хору говорио је да руски народ пева песму од рођења, од колевке и од пелена, пева увек“.
Шаљапинова опаска била је можда најоштрија критика изнета на рачун кодираног музичког система.
Као студент Духовне академије у Петрограду, Миодраг паралелно завршава студије Црквеног дириговања, али такође практикује и једногласно знамено појање за које кажу да је вршњак Православља у Русији; да се сели од Кијева, преко Владимира и Суздаља, древног Новгорода и Пскова до Москве и Петрограда.
Тадашњи ректор Петроградске духовне академије био је садашњи патријарх Кирил.
„ Он је био велики љубитељ црквеног благољепија, које се огледа кроз лепо устројено појање. Одличан појац, литург, чувен по свом разговетном читању молитава током службе. Посебно је лепо читао канон Андреја Критског који се чита прве и пете недеље поста“.
И до дана данашњег када пева на поноћњој литургији за Васкрс, каже Миодраг, његов баритон је особит.
Професор Миодраг пронашао је двадесет рукописних Зборника са трилама. Архаични вид многих речи у најстаријем зборнику указује на то да се преписивач верно ослањао на неки много старији предложак.
