https://sputnikportal.rs/20220424/vode-rusije---tri-okeana-i-trinaest-mora-koji-zivot-znace-video-foto-1134197080.html
Воде Русије - три океана и тринаест мора који живот значе /видео, фото/
Воде Русије - три океана и тринаест мора који живот значе /видео, фото/
Sputnik Србија
Територију Русије запљускује тринаест мора која су део три океана. Једно од њих је и Каспијско, које није повезано са океаном. Сва мора имају своје... 24.04.2022, Sputnik Србија
2022-04-24T20:17+0200
2022-04-24T20:17+0200
2022-04-24T20:17+0200
русија
русија
море
океан
северни ледени океан
каспијско море
јапанско море
магазин
балтичко море
црно море
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110377/82/1103778257_0:160:3075:1890_1920x0_80_0_0_1c6c1faeed4fea8185625e307d8904f5.jpg
Северни ледени океанОвом океану припада највећи део мора Русије, чак шест. Понекад се рачуна и Печорско море које формално припада водама Баренцовог мора.Баренцево мореПриступ Баренцовом мору имају Русија и Норвешка. Руској територији припада Кољско полуострво са Мурманским рејоном, Нова Земља, Земља Франца Јозефа и Шпицбершка острва. Граничи се и са Белим и Карским морем. Баренцово море се налази иза поларног круга и најтоплије је море Северног леденог океана. До две трећине његове површине је под ледом. Највећа руска лука у овом делу је Мурманск, а највеће реке су Печора и Индига.Карско мореКарско море је једно од најхладнијих и најсложенијих за изучавање. Током целе године је покривено ледом. Део овог мора је обала Франца Јозефа и Нова Земља, острва Вајгач и Гејберг. Највише воде доносе сибирске реке Об и Јенисеј.Бело мореБело море је унутрашње море Северног леденог океана и скоро се у потпуности налази иза поларног круга. Зими је покривено ледом које нестаје током лета. Највећи заливи су: Кандалакшки, Онегашки, Двински и Мезенски. Највеће реке су Северна Двина, Кем, Оњега и Мезен. У луци Северодвинск се граде нуклеарне подморнице. Најпознатије луке се налазе у Архангелској области и републици Карелија: Архангелск, Беломорск, Кандалакша и Оњега.Лаптевско мореЛаптевско море запљускује северне обале Сибира, полуострво Тајмир, Северну Земљу и Новосибирска острва. Скоро је током целе године прекривено ледом. Овде је заступљена арктичка континентална клима. У делтама река се становништво бави риболовом, док је производња нафте заступљена у граду Тикси.Источносибирско мореУ Источносибирском мору је поларна клима. Зато је скоро целе године покривено ледом. Рељеф обале је веома сложен јер се састоји од планина. Главна лука је Певек у Чукотском аутономном округу. Највеће реке су Колима, Азалеја и Хрома. Између плутајућег леда пролази Северни морски пут. Чукотско мореНалази се између Чукотског полуострва и Аљаске, најпознатије острво је Врангел. Клима је поларна, а током лета лед нестаје. У југоисточном делу, у Беринговом мореузу, се дешава да температура буде у плусу. Размена воде се одвија претежно са Тихим океаном, воду доносе реке Амгуема и Ноатак.Атлантски океанЦрно мореЦрно море припада поред Русије, Украјини, Бугарској, Румунији, Турској, Грузији и Абхазији. У историји је имало важну стратешку, војну, транспортну и индустријску улогу. У Русији је на Црном мору веома развијен туризам, најпознатије летовалиште је град Сочи. Највеће луке и индустријски центри су Новоросијск и Керч, а највеће реке Дунав, Дњепар и Дњестр. Лед се формира само у северозападном делу.Азовско мореНајмање и најплиће море, не само у Русији, него и у целом свету. Клима је континентална, а лед се не формира сваке године. Највише воде овом мору доносе реке Кубањ и Дон. Становништво се у Ростовској области бави риболовом и туризмом. Највећи градови су Јејск, Таганрог и Керч.Балтичко мореУнутрашње море које је са светским океаном повезано преко севера. Запљускује обале Балтичких земаља, Скандинавије, Пољске и Немачке. Сматра се плитким морем, због чега је температура воде на обали често виша него у отвореним водама. У њега се улива више од две стотине река, а највећу количину воде доносе реке Нева, Неман, Висла и Даугава. Добро су развијене транспортне везе у великим лукама као и риболов. Највећи руски градови су: Санкт Петербург, Калињинград, Балтијск и Виборг.Тихи океанЈапанско мореЈапанско море умива обале Приморја, Сахалина и Јапанских острва. Обала је планинска, а највећи заливи су: Петар Велики, Владимир и Северна Гавањ. Клима је умерена. Највеће реке су: Руднаја, Самарга, Партизанскаја и Тумнин, а луке - Владивосток и Нахотка. У овим крајевима је развијен риболов.Берингово мореБерингово море се налази између Азије и Америке. Највеће је и најдубље море у Русији, припада Чукотском аутономном округу и Камчатки. Клима је субарктичка и под утицајем ветрова са Арктика. Главне реке су Јукон и Анадир.Охотско мореПовезаноје са Јапанским морем и Тихим океаном. Камчатка, Сахалин и Курилска острва се излазе на Окотском мору. Клима је монсунска, али температуре су веома различите на северу и југу. Главне руске луке су Магадан, Северо-Курилск и Корсаков.Каспијско мореКаспијско море је унутрашње и формално се сматра језером. Нема везу са океаном, иако је та веза раније постојала. У њега се улива више од сто река, од којих је највећа Волга. Обала варира од оштре до равне, а доминира суптропска клима. Највећи приморски градови су Махачкала, Каспијск и Дербент.Међутим, недостатак повезаности са океаном није његова једина карактеристика. Научници проучавају јака колебања у нивоу мора. У прошлом веку је ниво мора пао за више од два метра, али онда, супротно прогнозама, поново је почео да расте.
https://sputnikportal.rs/20220209/blatni-vulkani-i-smrtonosni-mirovi-tajne-azovskog-mora--1134155732.html
северни ледени океан
каспијско море
јапанско море
балтичко море
црно море
бело море
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија, море, океан, северни ледени океан, каспијско море, јапанско море, магазин, балтичко море, црно море, бело море
русија, море, океан, северни ледени океан, каспијско море, јапанско море, магазин, балтичко море, црно море, бело море
Воде Русије - три океана и тринаест мора који живот значе /видео, фото/
Територију Русије запљускује тринаест мора која су део три океана. Једно од њих је и Каспијско, које није повезано са океаном. Сва мора имају своје специфичности, геолошке и природне карактеристике и чине фасцинантну природу Русије.
Овом океану припада највећи део мора Русије, чак шест. Понекад се рачуна и Печорско море које формално припада водама Баренцовог мора.
Приступ Баренцовом мору имају Русија и Норвешка. Руској територији припада Кољско полуострво са Мурманским рејоном, Нова Земља, Земља Франца Јозефа и Шпицбершка острва. Граничи се и са Белим и Карским морем. Баренцово море се налази иза поларног круга и најтоплије је море Северног леденог океана. До две трећине његове површине је под ледом. Највећа руска лука у овом делу је Мурманск, а највеће реке су Печора и Индига.
Карско море је једно од најхладнијих и најсложенијих за изучавање. Током целе године је покривено ледом. Део овог мора је обала Франца Јозефа и Нова Земља, острва Вајгач и Гејберг. Највише воде доносе сибирске реке Об и Јенисеј.
Бело море је унутрашње море Северног леденог океана и скоро се у потпуности налази иза поларног круга. Зими је покривено ледом које нестаје током лета. Највећи заливи су: Кандалакшки, Онегашки, Двински и Мезенски. Највеће реке су Северна Двина, Кем, Оњега и Мезен. У луци Северодвинск се граде нуклеарне подморнице. Најпознатије луке се налазе у Архангелској области и републици Карелија: Архангелск, Беломорск, Кандалакша и Оњега.
Лаптевско море запљускује северне обале Сибира, полуострво Тајмир, Северну Земљу и Новосибирска острва. Скоро је током целе године прекривено ледом. Овде је заступљена арктичка континентална клима. У делтама река се становништво бави риболовом, док је производња нафте заступљена у граду Тикси.
У Источносибирском мору је поларна клима. Зато је
скоро целе године покривено ледом. Рељеф обале је веома сложен јер се састоји од планина. Главна лука је Певек у Чукотском аутономном округу. Највеће реке су Колима, Азалеја и Хрома. Између плутајућег леда пролази
Северни морски пут.
Налази се између Чукотског полуострва и Аљаске, најпознатије острво је Врангел. Клима је поларна, а током лета лед нестаје. У југоисточном делу, у Беринговом мореузу, се дешава да температура буде у плусу. Размена воде се одвија претежно са Тихим океаном, воду доносе реке Амгуема и Ноатак.
Црно море припада поред Русије, Украјини, Бугарској, Румунији, Турској, Грузији и Абхазији. У историји је имало важну стратешку, војну, транспортну и индустријску улогу. У Русији је на Црном мору веома развијен туризам, најпознатије летовалиште је град Сочи. Највеће луке и индустријски центри су Новоросијск и Керч, а највеће реке Дунав, Дњепар и Дњестр. Лед се формира само у северозападном делу.
Најмање и најплиће море, не само у Русији, него и у целом свету. Клима је континентална, а лед се не формира сваке године. Највише воде овом мору доносе реке Кубањ и Дон. Становништво се у Ростовској области бави риболовом и туризмом. Највећи градови су Јејск, Таганрог и Керч.
Унутрашње море које је са светским океаном повезано преко севера. Запљускује обале Балтичких земаља, Скандинавије, Пољске и Немачке. Сматра се плитким морем, због чега је температура воде на обали често виша него у отвореним водама. У њега се улива више од две стотине река, а највећу количину воде доносе реке Нева, Неман, Висла и Даугава. Добро су развијене транспортне везе у великим лукама као и риболов. Највећи руски градови су: Санкт Петербург, Калињинград, Балтијск и Виборг.
Јапанско море умива обале Приморја, Сахалина и Јапанских острва. Обала је планинска, а највећи заливи су: Петар Велики, Владимир и Северна Гавањ. Клима је умерена. Највеће реке су: Руднаја, Самарга, Партизанскаја и Тумнин, а луке - Владивосток и Нахотка. У овим крајевима је развијен риболов.
Берингово море се налази између Азије и Америке. Највеће је и најдубље море у Русији, припада Чукотском аутономном округу и Камчатки. Клима је субарктичка и под утицајем ветрова са Арктика. Главне реке су Јукон и Анадир.
Повезаноје са Јапанским морем и Тихим океаном. Камчатка, Сахалин и Курилска острва се излазе на Окотском мору. Клима је монсунска, али температуре су веома различите на северу и југу. Главне руске луке су Магадан, Северо-Курилск и Корсаков.
Каспијско море је унутрашње и формално се сматра језером. Нема везу са океаном, иако је та веза раније постојала. У њега се улива више од сто река, од којих је највећа Волга. Обала варира од оштре до равне, а доминира суптропска клима. Највећи приморски градови су Махачкала, Каспијск и Дербент.
Међутим, недостатак повезаности са океаном није његова једина карактеристика. Научници проучавају јака колебања у нивоу мора. У прошлом веку је ниво мора пао за више од два метра, али онда, супротно прогнозама, поново је почео да расте.
