https://sputnikportal.rs/20220425/srpska-svila-za-zaharovu-supruge-ruskih-zvanicnika-nose-marame-sa-motivima-kosovskih-svetinja--1136708965.html
Српска свила за Захарову: Супруге руских званичника носе мараме са мотивима косовских светиња
Српска свила за Захарову: Супруге руских званичника носе мараме са мотивима косовских светиња
Sputnik Србија
Свилене мараме које Оливера Милуновић слика протеклих 17 година својеврсни су свилени дарови који путујући у Русију проносе глас о огромном културном наслеђу... 25.04.2022, Sputnik Србија
2022-04-25T20:30+0200
2022-04-25T20:30+0200
2022-04-25T20:30+0200
србија
србија – друштво
сликарство
мараме
косово и метохија (ким)
пећка патријаршија
немањићи
русија
манастири
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/04/16/1136708619_0:0:670:378_1920x0_80_0_0_fba5848af1c651e777f0033400f5e5b0.jpg
Она је добила ешарпу као поклон од српске делегације, а раније је за поклон руским званичницима мараме у Русију понела и супруга некадашњег руског амбасадора Александра Конузина.На овим марамама-платнима исликана је сва наша историја.Свилени додир прошлостиОливера прича да је мотиве за своје стваралаштво проналазила у прошлости и нашем културном наслеђу.Симонида, дечански прозор, студеничка пластикаГлавна окосница у стваралаштву је српски средњи век који за Оливеру Милуновић представља неисцрпно благо и ризницу нових мотива. Најчешћи мотив - Симонида.Путевима богослужбених књигаОно што је веома важно, каже, је што ти мотиви живе свој нови живот у 21. веку који баш и није наклоњен тој естетици.О чињеници да је највећи број свилених поклона отишао у Русију, Оливера каже да то измиче неком реалном објашњењу али да су наше везе такве и да мараме данас путују истим путевима којима су некад путовале богослужбене књиге.Нестварне куполе подсећају на бајкуИскорак из српске историје, наша саговорница направила је сликањем Храма Василија Блаженог у Москви.Пита са вишњама за госпођу КонузинХрам Василија Блаженог у Москви, али и српска пита са вишњама била је тема разговора са супругом бившег руског амбасадора Александра Конузина.Небеско плава са зидова Пећке ПатријаршијеВелику пажњу јавности привукла је и изложба Свилена лепота ћирилице 2018. у Галерији Сингидунум у Београду и 2019. године у Ранчићевој кући у Гроцкој у овиру Дана словенске писмености.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Наташа Јовановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Наташа Јовановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Наташа Јовановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
србија – друштво, сликарство, мараме, косово и метохија (ким), пећка патријаршија, немањићи, русија, манастири, анализе и мишљења
србија – друштво, сликарство, мараме, косово и метохија (ким), пећка патријаршија, немањићи, русија, манастири, анализе и мишљења
Српска свила за Захарову: Супруге руских званичника носе мараме са мотивима косовских светиња
Свилене мараме које Оливера Милуновић слика протеклих 17 година својеврсни су свилени дарови који путујући у Русију проносе глас о огромном културном наслеђу Србије. Последњу шарену историју српског средовековља, као поклон из Србије, добила је Марија Захарова.
Она је добила ешарпу као поклон од српске делегације, а раније је за поклон руским званичницима мараме у Русију понела и супруга некадашњег руског амбасадора Александра Конузина.
На овим марамама-платнима исликана је сва наша историја.
Оливера прича да је мотиве за своје стваралаштво проналазила у прошлости и нашем културном наслеђу.
„Одлучила сам да свака самостална изложба буде у оквиру великог циклуса Свилени додир прошлости који је замишљен као представљање неког дела културног наслеђа Србије. Тако су се као мотиви на свили нашли манастири са Косова и Метохије, грб Немањића, мотиви са фресака, праисторијска Винча, Лепенски Вир. Велики опус је настао у оквиру целине Кроз чипку и сан, која је имала за инспирацију стваралаштво наше велике Милене Павловић Барили, приказана у галерији „Капор “ на Мећавнику“.
Симонида, дечански прозор, студеничка пластика
Главна окосница у стваралаштву је српски средњи век који за Оливеру Милуновић представља неисцрпно благо и ризницу нових мотива. Најчешћи мотив - Симонида.
„Насликати Симониду веома је изазовно, нимало лако, сваки пут другачије, са стрепњом да се њена чудесна лепота не повреди. Чини ми се да сви посматрачи то истакну као нешто посебно. Студенички прозор, камена пластика Дечана нешто је што се често може наћи на мојој свили. Средњи век Србије ме је довео на врата наше најзначајније културне институције, Народног музеја у Београду, а свилене сликане ешарпе са мотивима српског средњег века, културе Лепенског Вира и Винче уврштене су и у званичне сувенире музеја“.
Путевима богослужбених књига
Оно што је веома важно, каже, је што ти мотиви живе свој нови живот у 21. веку који баш и није наклоњен тој естетици.
„Оживљени мотиви комбиновани на један другачији начин, стварају нове ликовне вредности и не дозвољавају да се огромно културно наслеђе заборави“.
О чињеници да је највећи број свилених поклона отишао у Русију, Оливера каже да то измиче неком реалном објашњењу али да су наше везе такве и да мараме данас путују истим путевима којима су некад путовале богослужбене књиге.
Нестварне куполе подсећају на бајку
Искорак из српске историје, наша саговорница направила је сликањем Храма Василија Блаженог у Москви.
„Композиција је била састављена од пет ешарпи величине 45х180 центиметра и када сам кренула да радим схватила сам да су те куполе нестварно лепе, свака је игра за себе, а целина подсећа на бајку. Стварање те композиције доживела сам као путовање кроз руску бајку. На неки чудан начин та далека, а тако блиска земља је за мене асоцијација на бајке и Снежну краљицу.“
Пита са вишњама за госпођу Конузин
Храм Василија Блаженог у Москви, али и српска пита са вишњама била је тема разговора са супругом бившег руског амбасадора Александра Конузина.
„Имала сам прилику да у пријатном амбијенту уз кафу и слатку питу, у свом дому угостим госпођу Конузин и детаљно објасним зашто су се на свиленим ешарпама нашле куполе руских манастира и како су ме засенили својим бајковитим изгледом. Било је то веома пријатно искусво“.
Небеско плава са зидова Пећке Патријаршије
Велику пажњу јавности привукла је и изложба Свилена лепота ћирилице 2018. у Галерији Сингидунум у Београду и 2019. године у Ранчићевој кући у Гроцкој у овиру Дана словенске писмености.
„Комбиновањем ликовних елемената преузетих из декорација са Жиче у комбинацији са грбом Немањића створена су нова ћириличка српска и руска слова. Исцртана прецизно најпре на папиру, а потом пренета на свилене траке које су простор галерије испунила плавом бојом, оном небеско плавом са зидова Пећке патријаршије и Дечана, која се уцртала у моје око још као детету“.
