Вилњус следи курс Брисела: Замрзавање средстава руским и белоруским држављанима
© Фото : Pixabay
Пратите нас
Власти Литваније замрзле су милионе долара, евра и стотине хиљада рубаља руским и белоруским држављанима на основу санкција које су увеле Европска унија и Вашингтон против Москве и Минска у вези са догађајима у Украјини, саопштила је литванска Служба за истрагу финансијског криминала.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
„Средства од 19,215 милиона евра и 2,071 милион долара замрзнута су седам правних и физичких лица на основу санкција“, наводи се у саопштењу.
Служба додаје да су блокирани и трансфери новца тим лицама у финансијским иституцијама Литваније у износу од 1,063 милиона евра, 1,348 милиона евра и 546 милиона рубаља.
Међутим, није прецизирано на који временски период су средства замрзнута.
Сличне мере уведе су и против представника Белорусије. За три правна и једно физичко лице из те земље изречене су санкције које подразумевају замрзавање 45,7 хиљада евра.
Истовремено, литвански председник Гитанас Науседа изјавио је да је постепено јачање санкција против Руске Федерације у вези са збивањима у Украјини била тактичка грешка Европске уније. Како каже, требало је одмах применити максимално рестриктивне мере.
„Не може се рећи да је Запад одмах искористио пуни потенцијал санкција. Ишли смо постепено и сматрам да је то било губљење времена, јер се позиција Русије није променила или се незнатно променила“, истакао је председник Литваније.
Према његовим речима, економске санкције морају бити свеобухватне.
„То је једини начин да се постигне утицај. Литванија је увек доследно подржавала што суровије санкције“, констатовао је он.
Подсетимо, раније је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјавила да приликом разматрања даљих санкција против Русије због дешавања у Украјини Европска унија разматра мере које се тичу банкарског сектора, конкретно, „Збербанке“, као и рестрикција у области енергетике. Она је такође истакла да је главни циљ смањење прихода руских власти. Према њеним речима, санкције Запада све више дестабилизују руску економију и да Русија неће моћи да избегне државни банкрот.
Специјална војна операција Русије у Украјини
Председник Русије Владимир Путин је 24. фебруара објавио о почетку војне операције демилитаризације Украјине. Он је у обраћању суграђанима рекао да околности „захтевају одлучну и хитну акцију“, пошто су се републике Донбаса обратиле Москви за помоћ. Путин је истакао да је циљ операције „заштита људи који су већ осам година изложени малтретирању и геноциду од стране кијевског режима“. За то је, према његовим речима, планирано да се изврши „демилитаризација и денацификација Украјине“ и да се приведу правди сви ратни злочинци одговорни за „крваве злочине над цивилима“ у Донбасу.
Као одговор на војну операцију, западне земље почеле су да уводе нове антируске санкције. Портпарол Кремља Дмитриј Песков приметио је да су то веома озбиљна ограничења, али се Русија за њих унапред припремала. Са своје стране, шеф руске дипломатије Сергеј Лавров изјавио је да су стране компаније које одбијају да послују са Русијом то учиниле под огромним притиском, али да ће Русија решити све проблеме са економијом које јој Запад ствара.
