Ко у Србији нема личну карту?
© Sputnik / Александар Милачић
Пратите нас
У Европи 600.000 а у Србији око 2.000 људи нема држављанство или су у опасности да остану без идентитета, односно невидљиви пред законом. Иако је у највећем броју популација која је у ризику од апатридије ромске националности, у најтежем положају су интерно расељена лица са Косова и Метохије, истиче правница одељења за заштиту избеглица УНХЦР-а.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Према подацима агенције Уједињених нација за избеглице, најмање десет милиона људи у свету су апатриди, а сваких десет минута роди се једна беба без држављанства.
Будући да им је држављанство ускраћено, често су им ускраћена и права и услуге које државе пружају својим грађанима.
Јелена Милоњић, правница Одељења за заштиту избеглица УНХЦР-а каже за РТС да је у Србији преко 95 одсто популације која је у ризику од апатридије ромске националности.
Ризици су различити – маргинализација, дискриминација, екстремно сиромаштво и живот у неформалним насељима.
Како једну од најтежих последица апатридије, Милоњићева истиче непоседовање личне карте.
„Лична карта нам је потребна за различите услуге као што је отварање банковног рачуна, запослење, венчање, упис деце у Матичну књигу рођених“, наводи Милоњићева.
Први корак за оне који нису уписани у Матичну књигу рођених је да се обрате матичару како би потом могли да регулишу и своје држављанство.
Милоњићева указује на то да је на основу Измена закона о ванпарничном поступку из 2012. године уведена једна судска процедура помоћу које се на лакши начин утврђује време и место рођења да би се добили лични документи.
За оне који живе у неформалним насељима пријављивање пребивалишта може бити додатни проблем.
Како до личне карте без формалне адресе
Ако особа станује у кући без улице и броја, према закону о Пребивалишту и боравишту из 2011. године, може пријавити адресу Центра за социјални рад чим добију своју прву личну карту.
„За интерно расељена лица, особа избеглих са Косова и Метохије које су тамо имале пријављено боравиште та опција не постоји па и после 20 година не могу да приступе било којој услузи на територији Београда“, наглашава Милоњићева.
„Ту је и проблем уписивања детета у Матичну књигу рођених мајки које ни саме немају лична документа. Док год мајка не регулише своја лична документа, њено дете не може бити уписано“, наглашава Милоњићева.
Према њеним речима, од 2010. године доста је учињено да се овај проблем реши. Од 30.000 људи који су били у опасности од апатридије, данас их је око 2.000, од чега око 200 није уписано у Матичну књигу рођених, додаје она.
Ако се овај тренд настави, искорењивање апатридије би се могло очекивати пре 2024. године.
