Карта све открива: Србија у средишту важног војног троугла – на удару ултиматума и притисака /видео/
© AP Photo / Darko Vojinovic
Пратите нас
Разлог толиких притисака на Србију да се приклони политици Запада је што је она најзначајнија земља и незаобилазан чинилац на Западном Балкану, а војно гледано, ако се погледа карта, она је средиште у троуглу кључних дистрибутивних центара америчке војске који се налазе у Албанији, Грчкој и Пољској.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Како је уопште могуће водити било коју озбиљнију политику ако заборавите на Србију, пита Милован Дрецун у емисији „Свет са Спутњиком“, председник скупштинског Одбора за Косово и Метохију и војни аналитичар.
Он тиме објашњава и учестале посете западних званичника Србији, укључујући и последњу турнеју високе америчке делегације по региону предвођене Карен Донфрид, помоћницом америчког државног секретара.
Дрецун сматра да посета није била конструктивна, а то објашњава порукама пренетим Србији: да дијалог треба да се фокусира на тзв. узајамно признање, о томе је месецима говорио Аљбин Курти; да застој у дијалогу одговара Русији, што не стоји; да Косово треба да се укључи у евроатлантске институције, што такође слушамо од Куртија; да мир постигнут на Косову не треба узети здраво за готово. Притом, додаје он, ни речи о ЗСО, нити осуде Приштине што не реализује договорено, али се наравно потегло питање санкција Русији, што је кључна тачка неслагања Београда и Вашингтона.
Америчка империјална политика, објашњава Дрецун, не мења свој модел понашања: свуда где се њени интереси сучељавају с интересима њених геополитичких конкурената тражи савезнике да би показала своје глобално вођство. У том смислу и Србији се ставља до знања да треба да се определи да ли хоће са Западом или са Русијом и Кином.
„Кажу нам да ако то не урадимо могу да нам блокирају јадрански нафтовод, да позову своје компаније да се повуку из Србије, да прекину преговоре са нама око неких кластера у процесу приступања ЕУ. Да ли је то заиста њихов интерес, да ли тиме јача њихов утицај или пак утицај Русије која им је главни геополитички конкурент“, реторички пита Дрецун.
Војно-стратешки троугао
Он скреће пажњу и на војне аспекте ангажовања Запада и пре свега САД у региону: главни центар деловања америчке војске на Западном Балкану постаје Албанија, која се повезује са чланицом НАТО Северном Македонијом и косовским безбедносним снагама кроз њихово интегрисање у структуре Алијансе.
„Овај правац је најважнији, то је меки трбух Балкана и они то интегришу. Поред Албаније, Грчка и Пољска су главни дистрибутивни центри америчке војске у Европи. Погледајте ко је у средини тог троугла – ми“, констатује Дрецун.
Он примећује да је Србију зато немогуће заобићи али могу покушати да јој нашкоде, да јој нанесу економске ударце, и САД и ЕУ.
„Кажу нам, постаћете чланица, неке тамо - 2800. године али одмах усагласите спољну политику. Кажу, ми ћемо да нарушавамо ваш територијални интегритет тако што ћемо да признајемо самопроглашену независност Косова, а од вас тражимо да поштујете територијални интегритет неке друге земље, упркос томе што ћете претрпети огромну штету ако се придружите санкцијама. Па зашто бисмо то радили, ми смо ту на двостурком губитку? Друго, те санкције Русији нису санкције УН“, каже наш саговорник.
Проф. др Мирослав Бјеговић, декан Факултета за студије безбедности Едуконс, истиче да су политичке замисли САД јасне и српском народу и српском руководству. Он очекује да ће после сенаторске делегације у Београд доћи и амерички државни секретар и министар одбране. Крајњи циљ је, како каже, да овај простор буде заокружен у евроатлантским интеграцијама како овде не би постојао ни руски, ни кинески утицај.
Међу циљевима је и да тзв. Војска Косова буде у окриљу НАТО, а што се тиче Србије да је стратешки циљ њен улазак у ЕУ али не говоре да ту постоје одређени услови.
„Један од услова је сигурно и улазак у НАТО, само нам се то не траже директно, него тврде да поштују нашу војну неутрланост. Управо сукоб у Украјини утиче битно на наш политички и војни статус у смислу како се ту опредељујемо. Биће притисака да уведемо санкције Русији како бисмо јој окренули леђа“, упозорава Бјеговић.
Издржати до септембра
Објашњавајући због чега је Американцима толико важно да се и Србија сврста уз Запад, политички аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић каже да у светлу настојања да се сачува тренутно симболично јединство у ЕУ и НАТО, мала држава попут Србије, која нуди алтернативу, нарушава целу концепцију коју има елита у Вашингтону.
„САД не трпе да постоји било који алтернативни модел. То се процењује од стране политичких елита као озбиљна претња јер ако Србија успе да сачува неутралну политику постоји могућност да ће друге земље да следе тај пример“, наводи Кесић.
Он такође очекује да ће се притисци на Србију наставити, тим пре што је ово година избора за Конгрес.
„Реално говорећи, имамо простора до септембра пре него што САД потпуно почну да се баве собом у контексту избора и унутрашње политике. Због тога Стејт департмент и Бела кућа виде да морају више да се ангажују и да направе значајанији успех, бар око одржавања јединства Европе и Америке“, каже Кесић.
На питање шта ће се десити ако Србија не прихвати шта јој траже, аналитичар наводи да постоје разне спекулације, те да албански и бошњачки лоби траже максимално – изолацију Србије па санкције за њеног председника и друге политичаре.
„Реалност је да постоје озбилне поделе у самој администрацији око приступа Србији. Донфрид представља много реалнији приступ него неки јастребови који би ишли агресивнијим путем. Њен долазак је битан јер се отвара комуникација с Београдом на вишем нивоу“, сматра Кесић.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
