- Sputnik Србија, 1920
РУСИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Русије и Заједнице независних држава

Симбол духовности Русије: Чудесно острво Валам /фото, видео/

© Sputnik / Алексей ДружининОстрво Валлам на језеру Ладога
Острво Валлам на језеру Ладога - Sputnik Србија, 1920, 01.05.2022
Пратите нас
Изложба фотографија „Чудесно острво Валам“ отворена је у руском граду Орјол, а посвећена је архимандриту Валамског манастира Методију, родом из Северне Македоније, који је прошлог лета преминуо у Русији након што је изгубио битку са вирусом корона.
Спутњик и РТ - цензура  - Sputnik Србија
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Отац Методије, поред тога што је био поштован архимандрит Руске православне цркве, био је веома вољен и међу верницима, који о њему говоре као о „човеку великог срца и широке душе“. Толико је цењен у Русији да се спрема и филм о његовом животном и монашком путу, који је прешао од родног села Блатец у Северној Македонији, преко Свете Горе у Грчкој до Тројице-Сергијеве лавре и Манастира Валам у Русији, где је провео скоро три деценије.
Био је на челу Православног културно-просветног центра „Свет Валамска“, а у том карелијском манастиру на руском северу дочекивао је бројне госте, међу којима је био и руски председник Владимир Путин.
© Sputnik / Михаил Климентьев / Уђи у базу фотографијаПредседници Русије Владимир Путин и Белорусије Александар Лукашенко у Валамском манастиру, са тадашњим игуманом Методијем Петровим (други здесна)
Председници Русије Владимир Путин и Белорусије Александар Лукашенко у Валамском манастиру, са тадашњим игуманом Методијем Петровим (други здесна) - Sputnik Србија, 1920, 27.04.2022
Председници Русије Владимир Путин и Белорусије Александар Лукашенко у Валамском манастиру, са тадашњим игуманом Методијем Петровим (други здесна)
Изложба „Чудесно острво Валам“ је резултат вишегодишњег истраживачког рада орловског ронилачког клуба „Диво“, који у дубинама Ладошког језера, у близини манастира Валам, трага за подводним археолошким налазиштима. На експозицији је представљено око 60 фотографија аутора Станислава Трофимова, направљених током експедиција у периоду од 2019. до 2021. године, од величанствених пејзажа до портрета.
Орловски ронилачки клуб „Диво“један је од најпознатијих у Русији, а прошле године покренуо је пројекат „1XPEDITION“, који окупља стручњаке из области историје, археологије и подводне археологије за спровођење научних експедиција широм света.
© Sputnik / Илья Тимин / Уђи у базу фотографијаВаламски манастир
Валамски манастир - Sputnik Србија, 1920, 27.04.2022
Валамски манастир
Губернатор Орловске области Андреј Кличков је на отварању изложбе изразио задовољство што житељи и гости града могу да се упознају са радом ронилаца и њиховим невероватним проналасцима на дну Ладошког језера, највећег слатководног језера у Европи и другог по величини у Русији после Бајкалског језера.
„Орловчани су добили прилику да се упознају са животом и знаменитостима једног од најпознатијих резервата руског Севера, бисера православља - острва Валаам. Та сурова земља постала је једно од препознатљивих места јачања православне вере у Русији“, рекао је Кличков.
Међу проналасцима руских ронилаца је, између осталог, и пароброд „Valamon luostari“ (Валамски манастир), који је потопљен 22. јануара 1940. године за време Зимског рата, који је вођен између Совјетског Савеза и Финске.
Мисија ронилаца се наставља и већ средином овог месеца очекује их још једна експедиција. Они трагају за црквеним драгоценостима изгубљеним у Ладошком језеру током совјетско-финског рата, 1939-1940. Познато је да су током евакуације становништва са острва Валама звона из цркве Никољског скита „завршила“ у дубинама тог језера.
© Sputnik / Оливера ИкодиновићИзложба фотографија „Чудесно острво Валам“ отворена је у руском граду Орјол, а посвећена је архимандриту Валамског манастира Методију
Изложба фотографија „Чудесно острво Валам“ отворена је у руском граду Орјол, а посвећена је архимандриту Валамског манастира Методију - Sputnik Србија, 1920, 27.04.2022
Изложба фотографија „Чудесно острво Валам“ отворена је у руском граду Орјол, а посвећена је архимандриту Валамског манастира Методију
Сергеј Куликов, руководилац ронилачког клуба „Диво“ и координатор пројекта „1XPEDITION“, рекао је да ће рониоци наставити са потрагом упркос томе што се одвијају у веома тешким условима - на дубини од око 10 метара, где је видљивост минимална и на температури не већој од 6-8 степени.
„Улажемо напоре у потрази за црквеним драгоценостима које су изгубљене на Валаму. Звона, по свему судећи, данас леже у мрачним водама Ладоге, али наставићемо да их тражимо“, додао је он.
Куликов је нагласио да клуб „Диво“, који је почео са радом 2007. године, јача духовну везу између орловске земље и Валаама.
„Када смо први пут стигли на Валам, сви наши рониоци су били фасцинирани лепотом и узвишеношћу тог места, једног од симбола православља у Русији. На изложби смо покушали да пренесемо величанственост тих места и поделимо са вама наше емоције“, истакао је Куликов.
Митрополит орловски и болховски Тихон је навео да је само једном, пре око 30 година, посетио Валам, али да му је ова изложби „пробудила сећања“.
„Не може свако да посети Валам, али овде можемо да додирнемо његову духовност", нагласио је он.
Експозиција „Чудесно острво Валам“ свечано је отворена у Орловском завичајном музеју, али је изложба представљена и у главној градској променади, улици Лењина.
На главном градском тргу одржан је и концерт хора Валамског манастира, који је својом изведбом одушевио посетиоце.
© Sputnik / Илья ТиминВаламски манастир
Валамски манастир - Sputnik Србија, 1920, 27.04.2022
Валамски манастир
Орјол је град са преко 300 хиљада становника. Центар је Орловске области, а од Москве је удаљен око 370 километара. Називају га градом „првог ватромета“, „књижевном престоницом Руске губерније“ и „градом студената“. Овде су рођени и живели многи познати писци, попут Ивана Тургењева, Ивана Буњина и других.
Налази се на ушћу реке Орлик у Оку, а град је основао у 16. веку руски цар Иван Четврти, познат као Грозни, који је имао чврсте родбинске везе са Србима по двострукој линији. По оцу он је лоза Немањића и Дејановића, а по мајци је изданак такође знамените породице Јакшић.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала