Србији спремају „косовску заседу“ у Берлину
© Sputnik / Александар Милачић
Пратите нас
То што ће Аљбин Курти седети у предсобљу, док Александар Вучић и Олаф Шолц буду разговарали, један је од притисака на Србију, како би одступила од пријатељства са Русијом и Кином и убрзала евроатлантске интеграције. Главни циљ Запада је да Србију преведе преко Рубикона како би завела санкције Русији. Али питање је колико је тај циљ остварив.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Од сусрета са немачким канцеларом Олафом Шолцом, првим откако је вођа немачких Социјалдемократа сео у канцеларску фотељу, српски председник Александар Вучић, како је рекао, нема превелика очекивања – добро је што ће српска страна моћи да изнесе своје ставове, али немачки став се неће битно променити.
Србија је под сталним притисцима – сада је на реду Косово
Сам формат разговора, јер у Берлину ће се, истовремено са Вучићем налазити и премијер привремених приштинских институције Аљбин Курти и специјални изасланик ЕУ за питање КиМ Мирослав Лајчак, не говори много о томе хоће ли се притисак на Србију да призна косовску независност појачати, већ више о томе да ће главна тема разговора бити Косово и Метохија, сматра политички аналитичар Драгомир Анђелковић.
„Србија је стално под притиском. Овај нам формат пре говори шта ће бити тема разговора. И да није овог формата, ми бисмо били под притиском на неколико путања – у односу према Русији, Републици Српској, Косову… Сада нам је јасно да ће приоритет бити Косово“, наводи Анђелковић.
Према његовим речима, друго је питање, хоће ли Запад подржати Албанце у пројекту етничког чишћења севера Косова и Метохије. То би и за Брисел и Вашингтон била непријатна ствар.
„Ако се деси да протерају 100 000 Срба са севера, показује се да директно врше политику етничког чишћења тамо где имају контролу. За то више не може да буде одговорна Приштина. За то су онда одговорни Брисел и Вашингтон. Мислим да, колико је тешко нама да се суочимо са њиховом агресијом, толико је ипак и њима тешко да поднесу те последице. Тако да мислим да треба бити хладне главе и не правити уступке на штету националних интереса“, истиче Анђелковић.
Ако се након сусрета српског председника Александра Вучића и немачког канцелара Олафа Шолца испостави да су притисци на Србију да призна независност лажне државе Косово све јачи, на нама је да поништимо Бриселски споразум. И у много тежим околностима Србија није капитулирала, не сме ни сада, закључује Анђелковић.
Ишингеров план, санкције Русији и евроатлантске интеграције
Сам председник Вучић је искључио могућност да напредак у решавању косовскометохијског чвора може да буде постигнут са Аљбином Куртијем – то аутоматски отклања могућност да њих двојица у Берлину одрже састанак, објашњава некадашњи шеф југословенске дипломатије Владислав Јовановић.
Присуство Куртија и Лајчака у Берлину за њега је споредна ствар – главно је то што ће Шолц покушати да српског председника помери у правцу такозваног Ишингеровог плана. Подсећамо, високи немачки дипломата Волфганг Ишингер, који је од 2009. па све донедавно председавао Минхенским безбедносним форумом својевремено је предложио модел две Немачке као потенцијално решење косовскометохијске кризе.
„Немачка је творац идеје о преговарању и нормализацији односа између Приштине и Београда. Ово је прилика да Шолц упозна Вучића и да настави традицију Ангеле Меркел, од које је долазио један од главних праваца притисака на нас у вези са Косовом. Вероватно је Вучић то имао у виду када је рекао да га очекују тешки разговори“, истиче Јовановић.
То што ће се у Берлину истовремено са Вучићем налазити Курти и Лајчак, бивши шеф југословенске дипломатије види као један од притисака како би се Србија одрекла партнерства са Русијом и Кином и убрзала свој пут ка ономе што се назива евроатлантским интеграцијама. То уосталом, напомиње Јовановић, западне дипломате често напомињу да им је главни циљ када помињу Србију.
„Ово ће бити додатан притисак који ће у заједници са притисцима који долазе у вези са ситуацијом у Украјини и са јачањем санкција према Русији да нас доведе у још тешњи положај. Очекивање да ће моћи да изнуде наш прелазак преко Рубикона, што ће рећи да изнуде завођење санкција према Русији – то је њихов идеал. То им је главни циљ. Друго је питање да ли је тај циљ остварив“, закључује Јовановић.
