Време за штедњу енергeната – како до рационалне потрошње у Србији
22:35 04.05.2022 (Освежено: 13:11 26.08.2022)
Пратите нас
Скупи енергенти су свима у свету па и Србији наметнули време штедње у коме, извесно је, више нећемо моћи да рачунамо на грејање у априлу, као усред зиме. Где су могуће уштеде, како ће изгледати рационална потрошња енергената о чему ће бити донете одговарајуће одлуке и у чему ће морати да учествују сви – од државе до грађана?
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Да ли ћемо се челичити туширањем више хладном, него топлом водом, како је то недавно суграђанима, у циљу штедње енергената, сугерисао један од немачких министара, или ће то у српском случају изгледати другачије, тек да ћемо морати и ми да рационализујемо потрошњу енергената јасно је после изјаве министарке енергетике. Зорана Михајловић је ових дана најавила да ће Србија морати да доноси одређене одлуке у циљу рационализације потрошње и да ћемо сви у томе морати да учествујемо. Напросто, колико год да смо спремни за сваки сценарио, јефтине енергије више нема.
И у Србији време за штедњу енергије
Сасвим конкретно – мораћемо да се понашамо рационалније и да штедимо, каже она, оценивши невероватним да смо претходних дана потрошили милион кубних метара гаса на грејање, уместо да су те количине завршиле у складишту.
Шта по питању рационализације може да уради држава у чијим је рукама наш енергетски систем?
Одговарајући на то питање, експерт у сектору енергетике и ресурса у „Дилоиту Србија“, некадашњи директор „ЕПС Снабдевања“, Жељко Марковић сматра да држава може да утиче како на купца, тако и на систем за пренос и дистрибуцију електричне енергије.
„Што се тиче самог система ту уштеде увек могу да се направе тако што ће се губици електричне енергије свести на што мањи ниво. Њих не можемо да немамо, они просто морају да постоје, али онај прекомеран део губитака може да се смање разним мерама. Иновирање мреже, повећањем пресека проводника, редовним одржавање мреже, њеним планирањем тако да није преоптерећена, могу се смањити ти технички губици“, каже Марковић за Спутњик.
Рационална потрошња енергената подразумева и смањење губитака у преносу и дистрибуцији електричне енергије
© Sputnik / Стрингер
Смањити губитке у преносу и дистрибуцији
Други су, како додаје, комерцијални губици који могу да буду смањени, свођењем крађе електричне енергије на минимум, заменом неисправних делова и мерне инфраструктуре - старих бројила новим паметним, даљинским очитавањем потрошње струје.
Да простора за смањење трошкова те врсте има најбоље сведочи прошлогодишња констатација скупштинског Одбора за енергетику да су током 2019. године губици електричне енергије били већи од 11 одсто. Како је тада приметио председник Савета Агенције за енергетику, Дејан Поповић, то значи да термоелектрана „Костолац”, ради само за губитке.
Губици у мрежи су 2015. били још већи и износили су око 14 одсто.
Он напомиње да треба разликовати губитке приликом преноса електричне енергије и приликом дистрибуције.
„Високонапонски далеководи који су у надлежности Електромреже Србије, где је реч о преносу електричне енергије, а дистрибутивни је испод 110 киловолти напонског нивоа и то је дистрибутивна мрежа. Нама су губици у преносу у складу са европским просеком и ту немамо повећане губитке. Губици у електродистрибутивном систему су нам већи у односу на европски просек и ту имамо значајних проблема“, каже некадашњи директор „ЕПС Снабдевања“.
И купци да штеде
Иако се и ти губици смањују из године у године, како примећује, још нисмо близу жељене, таргетиране вредности.
Марковић истиче да би и купци електричне енергије могли да направе уштеде.
„Са стране купаца, ту зависи да ли је у питању индустрија или домаћинство. У сваком случају примена свих могућих мера енергетске ефикасности може да доведе до уштеда. У индустрији је то рационализација процеса коришћења машина, односно коришћење оних модернијих које раде са мање губитака. Ту је велика гама могућности и зависи конкретно од индустрије до индустрије“, каже наш саговорник.
Замена дотрајалих бројила и даљинско очитавање утрошене струје доприноси смањењу комерцијалних трошкова
CC0 / Pixabay /
И индустрија и домаћинства
Код домаћинстава је по среди мера изолације, замене прозора оним енергетски ефикаснијим који мање одливају топлоте, као и употреба кућних апарата који мање троше, који су енергетски ефикаснији. Рецимо замена сијалица лед сијалицама, коришћење соларних панела на крову, када је у питању грејање коришћење топлотних пумпи и инверторских клима уређаја који су врста топлотних пумпи. Коришћење индукционих плоча уместо шпорета такође троши мање енергије приликом кувања јер се, како објашњава, ефикасније обавља пренос топлоте.
На питање шта је на краћи рок могуће предузети од тих мера, а шта захтева дуже време, стручњак за енергетику у „Дилоиту“ каже да ћемо било шта да предузмемо утицати на смањивање потрошње.
Наравно, сређивање целе дистрибутивне мреже не може да се уради за годину дана, ту треба више времена, али и код преносне мреже, каже он. Када су у питању мере које се тичу домаћинстава и у индустрији то све зависи од тога колико купци имају новца. Ако је због великих трошкова енергије њихов производ скупљи сигурно ће наћи рачуницу да то брже ураде, да пробају да уштеде што је више могуће, оцена је Марковића.
