Курти: Извршити притисак на Београд да прихвати наша документа
14:29 05.05.2022 (Освежено: 15:41 20.10.2022)
© AP Photo / Michael SohnАљбин Курти
© AP Photo / Michael Sohn
Пратите нас
Премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти изјавио је данас да Београд мора да прихвати косовска документа и да је крајње време да се на Београд изврши притисак да то уради.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Он је у интервјуу за Дојче веле рекао да Београд мора да прихвати косовска документа због стварања Заједничког регионалног тржишта које подразумева Берлински процес, преноси Танјуг.
„Заједничко регионално тржиште је у срцу Берлинског процеса. Не замена за ЕУ, већ припрема за њу“, истакао је Курти.
На питање да ли може мало да попусти у свом ставу и тако да подстицај сарадњи, Курти је рекао да време не може да се врати назад.
„Не заборавимо да Словачка, Грчка и Румунија не признају нашу земљу, а надам се да ће се то ускоро променити, али оне имају своје канцеларије у Приштини и прихватају документе“, истакао је Курти.
Према његовим речима, приштински пасош прихватају ове земље, а ако Београд жели да уђе у Европску унију, треба бар за први корак да се придружи тим земљама.
На питање да ли може да прихвати формирање Заједнице српских општина, Курти је рекао да тренутни односи са Београдом нису нормални и да их треба нормализовати.
Курти тврди да принципијелан дијалог треба да доведе до правно обавезујућег споразума за пуну нормализацију односа између Приштине и Београда, који се фокусира на међусобно признање.
Он је навео и да је доказано да хибридни рат не замењује рат, већ га припрема, као и да аутократске земље када купују наоружање то не чине за свечане војне параде, већ то раде прецизно, да би га користиле у рату против суседа.
„Зато смо веома опрезни и пратимо шта се тамо дешава, близу три одсто БДП се одваја за инвестиције и расходе за војску или се добијају донације из Русије, Белорусије и Кине“, истакао је Курти.