Дан када су савезнички авиони сравнили Подгорицу са земљом
13:32 05.05.2022 (Освежено: 14:45 05.05.2022)
© Фото : Скришот
Пратите нас
Навршава се 78 година од дана кад се, на крају Другог светског рата, догодило најинтензивније бомбардовање Подгорице. Тада је у савезничком бомбардовању , 5. маја 1944. године, град био практично сравњен са земљом. У нападу је учествовало авиона 116 Б-24 Либерејтор, који су бацили 270 тона бомби на град на Морачи.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
У нападу су Немци имали само мањи број жртава, док је погинуло 800 становника Подгорице и још пар стотина цивила из околних насељакоји су се затекли у граду јер је био пазарни дан. Сточна пијаца се тада налазила на мјесту гдје се данас налази главна аутобуска станица.
Осим многобројних приватних кућа, срушени су сви објекти од значаја: хотели Европа, Јадран, Империјал, Москва, Београд, Барон, Мостар, електрична централа, средња занатска школа, женска школа у Његошевом парку, црвени крст, пошта, суд, Црногорска банка, Књегињин мост, Капаџића мост, џамија Главатовића, Католичка црква, фабрика дувана Монопол, седам млинова на Рибници, жељезничка станица, аутобуска станица, бензинска станица, ватрогасна станица, друга реална Гимназија, 3 основне школе, штампарија, књижара, библиотека, царинарница, биоскопи Аполо и Луксор, Миркова пијаца на тргу, Кучки пазар, више кафана и дућана као и многобројне трговачке и занатске радње.
У Подгорици, у кругу бивше зграде СДК, постоји споменик са натписом „невиним жртвама бомбардовања Подгорице у Другом свјетском рату“. Изнад постамента са овим натписом, исписаним у гвозденом рељефу, на специјалним, јаким жељезним носачима виси бомба од више стотина килограма.
Књигу о бомбардовању Подгорице написао је покојни публициста и новинар Коста Чакић.
„Савезнички авиони сравнили су Подгорицу са земљом. Варошица без икаквог стратешког значаја, од неких 16 хиљада становника, у пар мјесеци изгубила је 2.000 живота. Речено сувим статистичким језиком, порушено је 80 посто стамбеног фонда, уништена комплетна инфраструктура, у бомбардовањима чији број званично варира од 72 до 120. Ни до дан-данас нико није дао ваљан одговор на питање – зашто? Питање је још мучније ако се зна да је у тим бомбардовањима погинуло укупно, словом и бројем - 17 њемачких војника и 60-так Черкеза, који су се били прикључили Њемцима. Ти Черкези, за којима трава није ницала, изгинули су у Главатовића џамији.“, записано је у Чакићевој књизи.
Коста Чакић, познати црногорски новинар и публициста, аутор је једине књиге “Пакао под Горицом”, која је написана о бомбардовању Подгорице, за коју је прикупио бројна лична свједочанства, али и са многих релевантних адреса покушао да сазна постоји ли икакво политичко, војно, стратешко, било какво „разумно“ објашњење за разарања која су погодила Подгорицу? Чакић је био иницијатор тога да се невиним жртвама бомбардовања Подгорице подигне споменик.
Бомбе убиле мајку и њено троје дјеце
Чакић је у једном свом интервјуу саопштио да су на Подгорицу бачени сви тадашњи типови бомби - обичне, темпиране, такозване тепих и федер бомбе.
“Ја јесам Цетињанин, али у чувеном бомбардовању од 5. маја 1944. године, погинула је моја сестра од стрица, Драгица Поповић, и њена три сина, од 12, 10 и 8 година, испред њихове куће у Херцеговачкој улици. Најмлађе, у наручју оца. Касније, 29. новембра 1959. године, тај мој зет, који је био таксиста и након породичне трагедије цијелог живота муцао, примио је четири споменице, на којима је писало да су му жена и дјеца погинули „као жртве фашистичког окупатора и његових слугу“, причао је Чакић.
Његове приче о књизи и о споменику сазријевале су паралелно.
„Једном ми је једна жена испричала потресну сцену и тада сам одлучио да се бавим том темом", говорио је Чакић, истичући да за бомбардовање Подгорице није било никаквог стратешког разлога.
