Застрашујуће совјетске урбане легенде у које су многи веровали - Од отровних жвака до бува у џинсу
07:58 05.05.2022 (Освежено: 11:05 09.03.2023)
© Sputnik / А. КозьминПијаца у Москви, у време СССР-а
© Sputnik / А. Козьмин
Пратите нас
У време Совјетског Савеза постојале су градске легенде у које су многи људи искрено веровали. Многе од тих прича одраз су совјетске стварности и расположења у друштву. Оне су, међутим, одражавале и смисао совјетског човека за хумор, али и његову склоност ка томе да од комарца направи магарца.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Аутомобили-локатори откривају оне који гледају западне филмове
Осамдесетих година прошлог века у Совјетском Савезу су се појавили први видео-салони. Многи од њих су били илегални. Људи су с радозналошћу посећивали таква места.
Ускоро су се, међутим, појавиле застрашујуће гласине о томе да постоје аутомобили са специјалним радарима који круже по градовима и откривају у којим се зградама и становима на видео-рекордерима приказују забрањени капиталистички филмови.
Према тим гласинама, када би преступ био откривен, моментално би у стану или згради била искључена електрична енергија. То се, наводно, радило да би преступник био ухваћен на делу, јер с искљученом струјом није могао да извуче видео-касету из уређаја и да је сакрије.
ГАЗ-21 "Волга"
© Sputnik / Mikhail Voskresenskiy
/ Локатори нису били једини који су према овим урбаним легендама кружили градовима. Постојала је и црна „волга“ са затамњеним стаклима, у коју су мамили децу и возили их у непознатом правцу. Број возила је имао слова „ССД“, што је читано као „смрт совјетској деци“.
Постојале су гласине да по градовима лутају зли странци који деци поклањају жвакаће гуме и бомбоне, у које су претходно убризгали отровне супстанце или их помешали с крхотинама стакла. Ова урбана легенда је, заправо, била једна од последица Хладног рата. Сваки совјетски ученик је маштао о жваки, посебно увозној, у лепом омоту, са живописним цртежима и примамљујућим укусом.
© Фото : Pixabay/GiselaFotografieДечак који прави балон од жваке
Дечак који прави балон од жваке
© Фото : Pixabay/GiselaFotografie
Ученике су плашили и фармеркмама. Причало се да странци шверцерима продају цинс који је претходно заражен венеричним болестима. Према другој варијанти, у задњим џеповима панталона су били зашивени пакети с бувама које би после прања измилеле и донеле власнику огромне непријатности.
Фамозни број часописа „Мурзилка“ за који су сви чули, а нико га није видео
Часопис „Мурзилка“ је био веома популаран међу школарцима. Многи су тврдили да су видели фамозни забрањени број листа који се нашао у продаји, али је веома брзо повучен и сви примерци су уништени.
© Sputnik / Vladimir VyatkinНасловнице часописа "Мурзилка" од новембра 1947. до јула 1948. године
Насловнице часописа "Мурзилка" од новембра 1947. до јула 1948. године
© Sputnik / Vladimir Vyatkin
А све се десило због тога што је, наводно, некакав хулиган у њему објавио ласцивне загонетке. Вероватно људи старијих генерација памте стихове који су се рецитовали у готово сваком дворишту, а који се не могу цитирати, јер су превише ласцивни. Маскирани дечјим загонеткама представљали су отворени простаклук.
Ипак, сви су се хвалили да су спорни број часописа држали у рукама, да су га листали, разгледали. Ионако су сви знали стихове, па нико није бринуо да ће бити ухваћен у лажи.
Данас се са сигурношћу може речи да тај фамозни број „Мурзилке“ никада није ни био објављен. Стихови су постојали и највероватније су били дело народног стваралаштва. Њих су понављала и деца, која још нису разумела о чему они говоре, као и одрасли на забавама како би се развеселили.
Црвени фото-филм који разголићује људе
Веома је популарна била и легенда о црвеном фото-филму. Она је ужасавала све девојке које су застрашивали другари из разреда. Суштина је била у томе да, наводно, постоји фото-филм који, када се развије, на фотографијама приказује људе без одеће. То је, како се причало, специјална трака која је довезена из иностранства и неизрециво је скупа.
© Фото : Pixabay/Laila_Совјетски фотоаппарат "Смена-8"
Совјетски фотоаппарат "Смена-8"
© Фото : Pixabay/Laila_
Чак су постојале и гласине да се голи људи након снимања појављују на супертајном војном фото-апарату. Један дечак га је, наводно, украо од свог оца обавештајца, сакрио га и почео да га користи како би зарадио новац. У другој интерпретацији то није био дечак него специјални агент, послат из друге земље. Шта ће му фотографије голих људи нико се није трудио да објасни.
Многи дечаци су једноставно узимали фотоапарат и фотографисали девојке тврдећи да у себи има црвени филм. Није било могуће проверити да ли говоре истину, због чега је једино решење за ученице било да се крију да их нико не би снимио.
Змије отровнице које вребају из вц-шоље
Једна совјетска легенда је говорила о томе да је неко из иностранства довезао јаја отровних змија и из неког разлога их спустио у вц-шољу. Из тих јаја су се, наводно, излегле змије које су се распузале по водоводу. Због тога се веровало да је опасно седети на вц-шољи, јер из ње вреба опасна неман.
Осамдесетих година је кружила и гласина о једној породици која је купила штене јазавичара. Пас је био чудан, јео је шта стигне, али се лоше развијао. Једног дана је ујео малог дечака. Родитељи су се обратили милицији, која је утврдила да је, заправо, реч о авганистанском пацову. Наводно су га довели непријатељи како би посејали панику у Совјетском Савезу. Легенда је највероватније потекла од страха од учешћа земље у борбеним дејствима у Авганистану.