Српски писци писали писма женама и Удби I Орбита културе
10:00 07.05.2022 (Освежено: 15:41 08.05.2022)
© SputnikОрбита културе
© Sputnik
Пратите нас
У данашњој емисији истражујемо шта су, пишући другима, о себи у писмима казали велики српски књижевници, као и зашто рат и мир ни код Толстоја нису само геополитичке одреднице
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Српски писци писали писма женама и Удби 20. века I Орбита културе
Шта је Иво Андрић писао свом пријатељу Војмиру Дубрешићу 1913. године, какав је тон епистоле које је Црњански упутио Марку Ристићу, да ли је Данило Киш у писму Мирославу Крлежи „најавио“ аферу која је мало потом уследила због „Гробнице за Бориса Давидовича“, шта садржи писмо Добрице Ћосића Удби - нека су од питања на која одговоре нуди књига „Српска епистоларна антологија 20. века“.
Њен аутор Радован Поповић за Спутњик открива како је настао овај лични избор преписке српских писаца од Лазе Костића, Јована Скерлића и Нушића, преко Црњанског, Андрића и Селимовића све до Киша и Пекића и зашто је по његовом мишљењу Миодраг Булатовић аутор најнежнијих и најљубавнијих речи које је у писмима упућивао жени.
Како изгледа први стрип на лесковачком дијалекту „До пакла и назад: Запис”, инспирисан недовршеним радом оснивача Лесковачке школе стрипа Николе Митровића Кокана, по чему је ово Коканово дело јединствено на нашим просторима - за Орбиту открива његов аутор Марко Стојановић
Колико је богата прошлост дуга пет и по деценија обавезујућа за Завод за проучавање културног развитка, установу која ће 11. маја обележити овај значајан јубилеј, шта су планови за будућност једне од првих самосталних институција за истраживање културе у свету, и да ли је један од значајнијих задатака Завода био и поновно враћање неких термина попут `антиколонијализма` у јавни простор – за Орбиту културе објашњава директор Завода Марко Крстић.
Како се грандиозно дело као што је роман „Рат и мир“ Лава Толстоја адаптира за позориште, зашто сматра да рат и мир нису само геополитички појмови већ и имена онога што се догађа у човеку, вечног сукоба идеја и осећања чији је најбољи али и најређи епилог управо мир – за „Орбиту“ открива награђивани позоришни редитељ Борис Лијешевић.
Са какавим осећањем десет година после премијере дочекује поновно извођење опере Кармен коју је потписао као редитељ, зашто је један од најснажнијих израза тријумфа страсти над сентименталном љубављу сместио у време шпанског грађанског рата, какву тајну крије овај Бизеов непревазиђени спој фатума и веселости – за Спутњик објашњава редитељ Небојша Брадић.
„Орбита културе“ прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.
У жељи да афирмише праве вредности, остаје верна сопственом слогану који гласи: „Када има културе, нико не примећује, а када је нема — примете сви“.
Спутњикову „Орбиту културе“ уређује Дејана Вуковић, а емитује се сваке суботе у 10.00 на таласима Радија Студио Б.