Упркос санкцијама: Шта је изазвало нагли раст курса рубље
© Sputnik / Iliya Pitalev
Пратите нас
Више од два месеца руска привреда је под невиђеним санкцијама. Међутим, вредност руске националне валуте од средине марта расте и сада је поново достигла рекорд, вративши се на ниво од пре две године.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Несвакидашња ситуација
На Московској берзи долар је 4. маја пао испод 67 рубаља први пут од јуна 2020. године, а евро на 71 рубљу, колико је вредео фебруара исте године. Томе је допринео раст цена нафте у светлу могућих санкција ЕУ против руског горива: нафта типа Брент је достигла вредност од 108 долара по барелу.
Тренд јачања руске националне валуте појавио се убрзо након пролећног колапса. У другој половини марта, рубља је показала невероватну стабилност у новонасталим условима и готово у потпуности повратила вредност.
С једне стране, ситуација је парадоксална. Кад привреда пада, негативне последице се обично компензују слабљењем националне валуте и вишим каматним стопама. То привлачи страни капитал и чини домаће производе конкурентнијим на међународном тржишту. Међутим, санкције су фактички блокирале овај механизам.
„Јефтинију извозну робу је веома тешко продавати због директних ограничења, као и ризика од секундарних санкција. Осим тога, опозив инвестиционог рејтинга Русије и упорни покушаји организовања сувереног банкрота онемогућили су прилив страног капитала чак и при веома високим каматама“, истиче главни економиста информационо-аналитичког центра „ТелеТраде“ Марк Гојхман.
Специјални режим
Ипак, колапс рубље нису дозволили. Као одговор на санкције Запада, руске власти су увеле посебан режим и блокирале одлив капитала. Он обухвата и забрану продаје актива за нерезиденте, и ограничење девизних трансакција, и реализацију девизних прихода од стране извозника, као и испоруке гаса за рубље. Све је то ојачало рубљу.
„Активности нерезидената нема, што је последица замрзавања дела девизних резерви Централне банке. Односно, потражњу за валутом формирају само увозници и становништво, а извозници су у обавези да је продају. Централна банка постепено ублажава услове за њих, али понуда валуте на берзи очигледно премашује потражњу, што доводи до сталног јачања рубље“, појашњава водећи аналитичар у оделењу за анализу тржишта „Отварање инвестиција“(Откритије инвестиции) Андреј Кочетков.
Ризици остају
Ситуација на берзи је прилично вештачка, а реални курс се и даље разликује од званичног (у мењачницама је долар 85 рубаља). Аналитичари ипак сматрају да је ситуација предвидива. Док је на снази специјални режим, промене у монетарној или фискалној политици Русије неће посебно утицати на котирање националне валуте.
Руске рубље
© Sputnik / Алексей Мальгавко
Штавише, стручњаци чак и садашњу рубљу сматрају слабом у поређењу са њеним економским потенцијалом. Превише се нагомилало геополитике и напора Министарства финансија да се ослаби курс из буџетских разлога. Без тога, долар би могао да кошта 50-60 рубаља, каже Кочетков. Осим тога, ако нове увозне везе постепено почну да се формирају у мају-јулу, то ће повећати потражњу за страном валутом и довести до слабљења руске валуте до вредности од 75-80 рубаља за долар.
Аналитичари не дају дугорочне прогнозе јер више оперишу краткорочним, будући да се ситуација у глобалној економији и политици мења из дана у дан. У таквим условима, могућност ембарга на нафту остаје кључна претња рубљи: нови пакет санкција је на путу. Ако физички обими испорука нагло падну, девизна зарада ће се осетно смањити и тада се тренд може преокренути. Централна банка и влада ће морати да предузму мере да надокнаде мањак прихода од нафте и гаса, напомиње Гојхман.
„У таквом сценарију дошло би до краткорочног раста цена нафте у мају-јуну на 160-180 долара. Међутим, пошто доживи шок понуде и потражње, нафта ће почети да појефтињује а могла би и да доживи пад вредности као 2008. године. То значи да би рубља на крају достигла вредност од 100-110 за долар и 115-120 за евро до краја године“, сматрају у компанији ТелеТраде.
Последице по Европу
Овакву прогнозу, међутим, треба сматрати конзервативнијом. У Европи лупају главу над питањем како даље без руских ресурса, али још нису смислили јасан план: немогуће је наћи замену за толике количине. У Европској унији засад још нису постигли коначни договор око ембарга. Према информацијама листа „Вол стрит џорнал”, очекује се да ово питање буде решено у року од шест месеци.
Последице ће бити катастрофалне: колапс на тржиштима сировина, цене енергената ће се отети контроли. Како су упозоравале водеће инвестиционе банке, највећу економију блока – Немачку, у овом случају чека рецесија, која ће се проширити на целу ЕУ.
