Опасност с Мораче: Хоће ли љети пресушити славине у приморским градовима
15:35 08.05.2022 (Освежено: 18:05 07.08.2022)
Пратите нас
Извориште „Боље сестре“ на Скадарском језеру жртва је нелегалне експлоатације шљунка из корита Мораче. Због смањене издашности за 80 одсто, под знаком је питања да ли ће током туристичке сезоне приморје имати довољно воде, упозоравају у Регионалном водоводу.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Са изворишта „Боље сестре“ током љета се снадбијевају приморски градови Будва, Котор, Тиват, Бар, Улцињ и дјелимично Херцег Нови.
„Када је почео да се ради Регионални водовод издашност је била 2.650 литара да би 9. августа 2021. била неких 265 литара у секунди. То је алармантан податак и треба свакога да уозбиљи у Црној Гори. Доводи се у питање водоснабдијевање у љетњем дијелу за јул, август и септембар. Џаба хотели с пет звјездица ако нема воде“, казао је за црногорске медије Зоран Лакушић, предсједник Одбора директора Регионалног водовода.
С изворишта „Боље сестре“ водом се снабдијева шест приморских општина, међу којима и Улцињ. Зато угоститељи у том граду дан без воде не могу да замисле. Ко ће, кажу, да љетује, а да мора бидоне да пуни.
„Да кажемо гостима немојте да долазите и нека иду у Албанију нека се купају и одмарају, па онда нека се врате код нас да пију и да једу“, пита угоститељ Рамазан Лешевић.
А туризам је главна развојна грана. Да је све отишло предалеко када је ријеч о девастацији ријека сматра и Јован Звиздојевић чији је бунар у Зети због угрожености подземних вода - давно пресушио.
„Када је 2004, до 2006. кренула експлоатација у овом обиму вода је нагло почела да пада, већ 2012, 2013. тај бунар је сув и зими када су обилне падавине“, прича Звиздојевић.
Девастатори се морају зауставити, поручују угоститељи, јер уколико се то не учини, прогнозе нијесу добре.
„Ако се то не уради наставиће се пропадање водоизворишта, имаћемо и даље пад и то ће довести до несагледивих посљедица за регионални водовод, туризам и укупно Црну Гору. То се не смије дозволити. Првенствено од надлежних који би, сходно овлашћењима, требало да дјелују“, категоричан је Зоран Лакушић.
Из корита доњег тока Мораче у Скадарско језеро, кроз концесионе радове регулације тока извађено је више од сто хиљада кубика шљунка. Концесије су имале три подгоричке грађевинске фирме.
Огромне количине материјала из корита ријеке и са пољопривредног земљишта на обали извадили су и нелегални експлоататори којима инспекције углавном не успијевају да уђу у траг.
Корито ријеке продубљено је знатно испод 10,5 метара надморске висине, које се сматра најнижом дозвољеном котом, испод које, како тврде у РВ, утицај на кретање воде оставља посљедице и на изворишта.
У Регионални водовод уложено 107 милиона еура
Регионални водовод у који је уложено око 107 милиона еура пуштен је у рад 2010. године, када су на њега прикључени Будва, Котор и Тиват. Годину касније је прикључен Бар, а 2012. године Улцињ. Од 2013. године кроз тиватски водоводни систем 40-50 литара у секунди добијао је Херцег Нови.
Регионалним водоводом ријешен је дугогодишњи проблем, када су поједини градови у сезони, попут Будве, били без довољно воде, док се Херцег Нови, уз вишесатне рестрикције, дијелом снабдијевао из Хрватске.
У периоду туристичких рекорда на приморју је из овог водовода забиљежена вишедневна потрошња од 750 литара у секунди.
Црна Гора је, према званичним подацима, 2019. године забиљежила најбољу туристичку сезону у историји, са више од 2,6 милиона туриста, више од 14,5 милиона ноћења и 1,1 милијарду еура прихода. Приморским општинама је те године испоручено више од девет милиона метара кубних воде – око 5,7 милиона кубика само од јуна до септембра.
И прошлогодишња туристичка сезона је према изјавама бившег министра Јакова Милатовића, била успјешна - до септембра се у државну касу од туризма било слило 700 милиона еура.
